Мистер Долар (комедија у четири чина)/18
XIII
МАТКОВИЋ, САВЕТНИК
ГОСПОДИН САВЕТНИК БЕЗ РЕПУТАЦИЈЕ (На вратима): Извините, овде нема никога ко би ме могао пријавити.
МАТКОВИЋ: О, молим!
ГОСПОДИН САВЕТНИК БЕЗ РЕПУТАЦИЈЕ: Ја не знам јесам ли дошао у згодан час?
МАТКОВИЋ: А ви сте желели код господина Тодоровића?
ГОСПОДИН САВЕТНИК БЕЗ РЕПУТАЦИЈЕ: Да!
МАТКОВИЋ: Онда вам могу рећи да нисте у најзгоднији час дошли. Господин Тодоровић је јако заузет и све до подне неће бити слободан. Ради се знате о једној врло важној ствари.
ГОСПОДИН САВЕТНИК БЕЗ РЕПУТАЦИЈЕ: Па шта мислите, кад бих могао доћи? Само, морам напоменути то би морало бити у току данашњег дана.
МАТКОВИЋ (Гледа у сат): Дакле, изволите по подне у четири сата.
ГОСПОДИН САВЕТНИК БЕЗ РЕПУТАЦИЈЕ: По подне у четири? Добро, доћи ћу по подне у четири. А ви ћете бити љубазни...? (Полазећи)
МАТКОВИЋ: Молим!
ГОСПОДИН САВЕТНИК БЕЗ РЕПУТАЦИЈЕ (Враћа се): Уосталом, мислим да нећу ни мало погрешити ако ствар вама поверим. Ви сте човек који ћете
најбоље појмите ствар и ви ћете је, можда, моћи боље изложити господину Тодоровићу. —(Седа)
МАТКОВИЋ (У забуни): Али...
ГОСПОДИН САВЕТНИК БЕЗ РЕПУТАЦИЈЕ: Зашто, кад ја имам поверења према вама. Откако вас знам имам о вама одлично мишљење.
МАТКОВИЋ: Не баш од увек.
ГОСПОДИН САВЕТНИК БЕЗ РЕПУТАЦИЈЕ: Како не, од увек, верујте!
МАТКОВИЋ: Зоборавили сте један мали детаљ. Ви сте као начелник министарства предложили у своје време да се ја отпустим из службе,
ГОСПОДИН САВЕТНИК БЕЗ РЕПУТАЦИЈЕ: Та није могуће? Видите, ја се те ситнице не сећам.
МАТКОВИЋ: Уосталом, ја сам вам благодаран за то, јер извесно не би начинио никакву каријеру.
ГОСПОДИН САВЕТНИК БЕЗ РЕПУТАЦИЈЕ: Па разуме се. Није то ни било за вас. Уосталом, верујте, државна служба је најбеднија ствар. Ето, молим вас, погледајте мој положај КОЈИ споља изгледа тако сјајан. А видите, овога тренутка на пример, моја домаћа срећа, мој кућевни мир, част и углед мојега имена, све то зависи од једнога женског крзненог мантила.
МАТКОВИЋ: Како то, забога?
ГОСПОДИН САВЕТНИК БЕЗ РЕПУТАЦИЈЕ: Моја жена хоће пошто пото да јој купим једну женску крзнену бунду која кошта 26.000 динара,
МАТКОВИЋ: 26.000?
ГОСПОДИН САВЕТНИК БЕЗ РЕПУТАЦИЈЕ: Да!
МАТКОВИЋ: Знате тачно да је 26.000?
ГОСПОДИН САВЕТНИК БЕЗ РЕПУТАДИЈЕ: Толико. А где ја могу толику суму да нађем? Заваравао сам је колико сам могао; гледаћу, стараћу се, али она пре три дана стаде одлучно пред мене са захтевом. И знате ли шта ми је том приликом рекла? — (Окреће се да га ко не чује) — Само, молим вас, то нека остане међу нама.
МАТКОВИЋ: Али молим вас.
ГОСПОДИН САВЕТНИК БЕЗ РЕПУТАЦИЈЕ: Рекла ми је: ако ти ниси кадар да ми купиш ту бунду, ја ћу већ наћи кога који ће бити кадар.
МАТКОВИЋ: А мислите да би госпођа била у стању то учинити?
ГОСПОДИН САВЕТНИК БЕЗ РЕПУТАЦИЈЕ: О, да! Она је врло енергична. Кад што каже... и синоћ, знате рекла ми је одлучно: ти дакле ниси у стању да ми купиш ту бунду?
МАТКОВИЋ: А ви?
ГОСПОДИН САВЕТНИК БЕЗ РЕПУТАЦИЈЕ: Ћутао сам, шта сам могао одговорити, али, ето ви сами сад увиђате моју тешку ситуацију. 'Гиче се части и угледа куће и мога породичног мира и, ето, тога ради сам хтео до господина Тодоровића, он би једини био кадар учинити ми ту помоћ и он би једини могао у овом тренутку спасти моју част... (Из собе се чује опет женски смех) — Тамо изгледа доста весело — нека дама, а?... Па зашто не, он је млад човек, а Бог му је дао новац па нека живи. Треба живети, зар не?
МАТКОВИЋ (У забуни): Та да...
ГОСПОДИН САВЕТНИК БЕЗ РЕПУТАЦИЈЕ: И та се дама доиста дуго бави тамо. Па да, забога... још ако је млада и лепа... На послетку, не треба водити рачуна о другима, свако нека води рачуна само о себи...
МАТКОВИЋ (Опази да се она врата отварају): Ја бих вас молио да се уклоните гдегод само док дама прође. Изгледа ми да је завршила посао и мора овуда проћи.
ГОСПОДИН САВЕТНИК БЕЗ РЕПУТАЦИЈЕ: Молим, молим, ја то разумем. Али где би се могао склонити? Ево, ја ћу овде, иза завесе. Верујте, уздржаваћу се да видим... (Оде и склони се иза завесе).
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|