Милош у Латинима (Шапчанин)/2
←Прва појава | Милош у Латинима (Шапчанин) Писац: Милорад Поповић Шапчанин ДРУГА ПОЈАВА |
Трећа појава→ |
ДРУГА ПОЈАВА
ГОЛУБАН (сам):
Хвала Богу, дођосмо и у Приморје! Све лепо и красно, само да није овог проклетог немачког беснила. Да Венеција поманита, и они би кошнице на главу. Гледао сам како Латини воде шебеке — мајмуне. Хоп! виче Латинин, а мој ти мајмун с ноге на ногу. И ми смо ти прави мајмуни: да дужд из Млетака забатрљи какве златне рошчиће, сва би приморска стада ошутила! Гледам овог кукавног Антонија; сишао низа страну амо у Котаре и већ му старо име не звони. А да је бар за какву лепу Латинку, за господство: и овде чисти туђе оружје исто као горе на Рашкој. Да ми га је мало кроз шаке, да памти... (Чују се гласови и ходови). Али, да се мало поприсклонимо... Ево господе... За све ове Латине не бих дао ни мали прстак мога господина... Знам да је многи јунак уздахнуо, кад га је видео... Али, богме, нема ти у Србији равна Милош-Обилићу... У страну, Голубане... Ево их.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Поповић Шапчанин, умро 1895, пре 129 година.
|