Miloš u Latinima (Šapčanin)/2

←Prva pojava

Miloš u Latinima (Šapčanin) Pisac: Milorad Popović Šapčanin DRUGA POJAVA

Treća pojava→

DRUGA POJAVA


GOLUBAN (sam):
     Hvala Bogu, dođosmo i u Primorje! Sve lepo i krasno, samo da nije ovog prokletog nemačkog besnila. Da Venecija pomanita, i oni bi košnice na glavu. Gledao sam kako Latini vode šebeke — majmune. Hop! viče Latinin, a moj ti majmun s noge na nogu. I mi smo ti pravi majmuni: da dužd iz Mletaka zabatrlji kakve zlatne roščiće, sva bi primorska stada ošutila! Gledam ovog kukavnog Antonija; sišao niza stranu amo u Kotare i već mu staro ime ne zvoni. A da je bar za kakvu lepu Latinku, za gospodstvo: i ovde čisti tuđe oružje isto kao gore na Raškoj. Da mi ga je malo kroz šake, da pamti... (Čuju se glasovi i hodovi). Ali, da se malo poprisklonimo... Evo gospode... Za sve ove Latine ne bih dao ni mali prstak moga gospodina... Znam da je mnogi junak uzdahnuo, kad ga je video... Ali, bogme, nema ti u Srbiji ravna Miloš-Obiliću... U stranu, Golubane... Evo ih.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milorad Popović Šapčanin, umro 1895, pre 129 godina.