Мили Боже, чуда великога

* * *

[Мили Боже, чуда великога]

Мили Боже, чуда великога!
Ја ли грми, ја л' се земља тресе,
Ја л' удара море о брегове?
Нити грми, нит се земља тресе,
Нит удара море о брегове, 5
До л' анђели своје даре дијеле:
Светом Петру цркве и олтаре,
А Николи, свеци и иконе.
Ражљути се Огњена Марија:
"Од тог дара, да ја немам тала^[1]! 10
Бар ми дајте од облака кључе,
Да ја идем у Инџију земљу,
Ђе полазе сестрице за браћу,
И снашице за своје дјевере,
Миле куме, за своје кумове - 15
Ту се чини много непочинство!"

---

Референце

1. тал - имање, богатство, корист

Напомене

Уз збирку Милеуснића:

Сигнатура етнолошке збирке: Етн. зб. 81-2-108 бр. 73.

21. МИЛИ БОЖЕ ЧУДА ВЕЛИКОГА - мотив иоделе небеских дарова међу свецима, почиње класичном словенском антигезом, а завршава поентом: Богородица се спрема у "Инџију земљу" да заведе (морални) ред и тако стекне дар; незабележена варијанта.

Извор

• Српске народне пјесме из околине Пакраца и Пожеге: у записима Симе Д. Милеуснића, Загреб: Српско културно друштво Просвјета, 1998., стр. 69.