Мејрима/16
| ◄ ПОЈАВА I | ПОЈАВА II | ПОЈАВА III ► |
ПОЈАВА II
ЉУБИЦА:
Једва могох умаћи од друштва. –
Која ли је то Туркиња што се
Жели са мном састати у врту
Прије него на вјенчање пођем?
Нико нема за то знати, нико
Ни спазит’ је: тако хоће. Баш сам
Радознала да је чујем. Али
Још је нема, а Живан ће скоро
Са сватима доћи. — Ах! Ах Живан...
Како тужно изгледа ми овај
Мој рукосад ружа, и врт цио!
Остављам их за свагда. О збогом
Мој посл’једњи ђевојачки дане,
Брање цв’јећа по ливади китној,
Надметање с другам’ у пјевању.
И ђурђевско, ивањско играње![1]
Збогом и ти, кућо праочева,
Мило моје и браће ми гн’јездо;
Другом’ оцу, другој мајци идем,
Не да пјевам, него да уздишем,
Не да цв’јећа но пелена берем,
Којим љуте да отирем сузе
Што Живану омилит’ не могох.
Ох! Све више то увиђам тужна,
Нијесам му срцу прионула.
Референце
[уреди]- ↑ Игре у колу на Ђурђевдан (6. маја) и Ивандан (7. јула).
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Матија Бан, умро 1903, пре 121 година.
|