Кад умрије Иван-беговица,
Остаде јој девет сиротица,
И десета Мара мезимица.
Свом се баби по криоцу ваља,
Ваљајућ се, баби проговара: 5
„А, мој бабо, гдје је моја мајка?" —
Нато бабо њојзи одговара:
„Моја Маре, моја мезимице!
Отишла је роду у походе;
Не ће доћи за петнаест дана." 10
Још не прође ни петнаест дана,
Ожени се беже Иван-беже.
И доведе кићену дјевојку.
Њој се Мара по криоцу ваља,
Па јој луда тихо проговара: 15
„Тето[1] мој а, гдје је моја мајка?" —
Нато њојзи тета одговара:
„Ево борме твоје миле мајке."
— „„Борме њеси моја мила мајка.""
Кад то чула нова беговица, 20
Удари је руком по образу.
Како ју је лако ударила,
Два јој б’јела зуба пофалила.
Цикну Мара кано гуја љута:
„Ајме мени, моја мила мајко! 25
Јадна сам ти ово дочекала.
И без тебе луда[2], останула!"
Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Ženske pjesme (Romance i balade), knjiga peta, uredio Dr Nikola Andrić, Zagreb, str. 170-171.
Изабране народне пјесме II, женске, приредио Др. Никола Андрић, у Загребу, 1913, Тисак Краљ. земаљске тискаре., стр. 168.
