Марко Краљевић познаје очину сабљу (1)

0001 Подранила Туркиња ђевојка
0002 На Марицу, на водицу ладну,
0003 Подранила бијелити платно.
0004 До сунца јој бистра вода била,
0005 А од сунца мутна и крвава,
0006 Проносила коње и јунаке.
0007 Око подне бијелога дана
0008 Донијела рањену делију,
0009 На њему је пречудно од’јело:
0010 На њему су три ћемера злата,
0011 На њему је сабља од мегдана.
0012 Ал говори рањена делија:
0013 ”Посестримо, Туркињо ђевојко!
0014 Баци де ми једну крпу платна,
0015 Па ме вуци на обалу равну.”
0016 Ђевојка му за Бога примила,
0017 Па му баци једну крпу платна,
0018 Па г’ извади на обалу равну.
0019 Ал говори рањена делија:
0020 ”Бога теби, Туркињо ђевојко!
0021 Имаш кога од племена свога?”
0022 Одговара Туркиња ђевојка:
0023 ”Ја имадем брата јединога
0024 По имену агу Мустафагу.”
0025 Ал говори рањена делија:
0026 ”Бога теби, Туркињо ђевојко!
0027 А ти ајде двору бијеломе,
0028 Па ти кажи брату јединоме,
0029 Нек ме носи бијеломе двору,
0030 Не би л’ моје ране изл’јечио:
0031 Дат ћу њему један ћемер блага,
0032 Други мени, трећи теби, душо!”
0033 Она оде двору бијеломе,
0034 Па казује брату јединоме:
0035 ”О мој брате, ага Мустафага!
0036 Кад сам јутрос рано подранила
0037 На Марицу, на водицу ладну,
0038 До сунца ми бистра вода била,
0039 А од сунца мутна и крвава,
0040 Проносила коње и јунаке.
0041 Око подне бијелога дана
0042 Донијела рањену делију,
0043 На њему је пречудно од’јело,
0044 У њега су три ћемера блага
0045 И у њег је сабља од мегдана.
0046 Па говори рањена делија:
0047 ” ”Богом сестро, Туркињо ђевојко!
0048 Ти ми баци једну крпу платна,
0049 Па ме вуци на обалу равну.” ”
0050 Бацила сам једну крпу платна.
0051 Кад сам њега млада извадила,
0052 Пита мене незнана делија:
0053 ” ”Посестримо, Туркињо ђевојко!
0054 Имаш кога од племена свога?” ”
0055 Ја сам њему, брате, казивала:
0056 ”Ја имадем брата јединога,
0057 По имену агу Мустафагу.”
0058 Мени вели рањена делија:
0059 ” ”А ти ајде двору бијеломе,
0060 Па ти кажи брату јединоме,
0061 Нек ме носи бијелому двору,
0062 Не би ли ми изл’јечио ране,
0063 Дат ћу њему један ћемер злата,
0064 Мени један, трећи теби, душо!” ”
0065 Кад то чуо ага Мустафага,
0066 Он отиђе на Марицу ладну,
0067 Па он пита рањене делије:
0068 ”Побратиме, рањена делијо!
0069 Оклен јеси родом и породом?
0070 Ђе с’, делијо, ране задобио?”
0071 Вели њему рањена делија:
0072 ”Побратиме, ага Мустафага!
0073 Кад ме питаш, да ти право кажем:
0074 Родом јесам из Прилипа града
0075 По имену Вукашине краљу,
0076 А ране ти јесам задобио,
0077 Задобио на Косову бојном.”
0078 Кад то чуо ага Мустафага,
0079 Он прегледа његово од’јело
0080 И његова три ћемера злата
0081 И његову сабљу од мегдана:
0082 Трже сабљу, од’сјече му главу.
0083 С њега свлачи од’јело његово
0084 И узе му три ћемера злата,
0085 И узе му сабљу од мегдана,
0086 Па он иде двору бијеломе.
0087 Далеко га сестра угледала,
0088 Ал га мало ближе сусретала,
0089 Па је свому брату говорила:
0090 ”О мој брате, ага Мустафага!
0091 На што си се, брате, попаштио!
0092 На његово пречудно од’јело,
0093 На његова три ћемера злата,
0094 На његову сабљу од мегдана,
0095 Ала, брате, одсјекла ти главу!
0096 Што погуби побратима мога?”
0097 Тако рече, уз кулу утече.
0098 Али дуго не постало вр’јеме,
0099 Дође књига од цара турскога,
0100 Дође књига аги Мустафаги,
0101 Да он иђе на цареву војску,
0102 А на војску, на Косово бојно,
0103 Тамо ј’ поћи, ак’ и не ће доћи.
0104 Кад је доша на Косово бојно
0105 И донио сабљу од мегдана,
0106 Свијем иде од руке до руке,
0107 Нико сабље отворит не море.
0108 Дође у руке Краљевићу Марку.
0109 Сама му се сабља повадила,
0110 А на сабљи три ришћанска слова:
0111 Једно слово Краљевића Марка,
0112 Друго слово Вукашина краља,
0113 Треће слово ковача Новака.
0114 Па говори Краљевићу Марко:
0115 ”Ала курво, ага Мустафаго!
0116 Ђе си ’ваку сабљу задобио?
0117 Еси ли је за мегдан ковао,
0118 Али си је на мегдан однио,
0119 Али ти је љуба донијела?”
0120 Ал говори ага Мустафага:
0121 ”Нијесам је за мегдан ковао,
0122 Нити сам је на мегдан однио,
0123 Нити ми је љуба донијела;
0124 Већ сам једно јутро подранио
0125 На Марицу, на водицу ладну,
0126 Нашао сам рањену делију
0127 И њему сам одсјекао главу,
0128 Добио сам сабљу од мегдана.”
0129 Вели њему Краљевићу Марко:
0130 ”Ала кујо, ага Мустафага!
0131 Да си њега л’јепо сахранио,
0132 Ја би теби плаћу извадио
0133 Пред овијем царом честитијем.”
0134 Вели њему ага Мустафага:
0135 ”Потурице, Краљевићу Марко!
0136 Да си кадар кому извадити,
0137 Најпрвље би себи извадио
0138 Пред овијем царом честитијем.”
0139 Наљути се Краљевићу Марко,
0140 Трже сабљу, одс’јече му главу.
0141 Оста Туре ногом копајући,
0142 Оде Марко страном пјевајући.
0143 И он оде у Косово бојно,
0144 Па он сј’ече по Косову војску.
0145 С’јече Марко мало и велико,
0146 Марко с’јече, никог не пропушта.
0147 Дође тужба на Краљевић-Марка
0148 Са Косова цару честитоме,
0149 Да сас’јече на Косову војску,
0150 Силну војску цара честитога.
0151 Књигу пише царе господине,
0152 Па је шаље Краљевићу Марку:
0153 ”Вај Бога ти, Краљевићу Марко!
0154 Зашто с’јечеш по Косову војску?”
0155 За то ниште и не хаје Марко,
0156 Веће сједне ладно пити вино.
0157 Не пије га, чим се вино пије,
0158 Ван леђаном од дванаест ока,
0159 Један пије, други шарцу дава.
0160 Кад се Марко вина понапио,
0161 Он се шарцу у рамена баци,
0162 За се тури стару топузину,
0163 Управ оде цару господину.
0164 Кад је доша цару господину,
0165 Говори му царе господине:
0166 ”Ај Бога ти, Краљевићу Марко!
0167 Што се јеси на ме расрдио,
0168 Конда сам ти бабу погубио?”
0169 Вели њему Краљевићу Марко:
0170 ”Да си мени бабу погубио,
0171 Мањма би се на те расрдио.”
0172 Па се цару све примиче Марко,
0173 А за њим се топузина вуче.
0174 Кад се виђе царе у невољи,
0175 Вели царе Краљевићу Марку:
0176 ”Тог се, Марко, ти окани врага,
0177 Дат ћу теби шест товара блага.
0178 Нек је од тебе моја глава мирна,
0179 А ти ради, што је теби драго.”
0180 Едва тога дочекао Марко,
0181 Он покупи шест товара блага,
0182 Па он опет оде у Косово,
0183 По Косову он сијече војску.
0184 Нешто мало Марко посјекао:
0185 Три хиљаде и триста стотина,
0186 Док је бабу осветио свога.