Marko Kraljević poznaje očinu sablju (1)

0001 Podranila Turkinja đevojka
0002 Na Maricu, na vodicu ladnu,
0003 Podranila bijeliti platno.
0004 Do sunca joj bistra voda bila,
0005 A od sunca mutna i krvava,
0006 Pronosila konje i junake.
0007 Oko podne bijeloga dana
0008 Donijela ranjenu deliju,
0009 Na njemu je prečudno od’jelo:
0010 Na njemu su tri ćemera zlata,
0011 Na njemu je sablja od megdana.
0012 Al govori ranjena delija:
0013 ”Posestrimo, Turkinjo đevojko!
0014 Baci de mi jednu krpu platna,
0015 Pa me vuci na obalu ravnu.”
0016 Đevojka mu za Boga primila,
0017 Pa mu baci jednu krpu platna,
0018 Pa g’ izvadi na obalu ravnu.
0019 Al govori ranjena delija:
0020 ”Boga tebi, Turkinjo đevojko!
0021 Imaš koga od plemena svoga?”
0022 Odgovara Turkinja đevojka:
0023 ”Ja imadem brata jedinoga
0024 Po imenu agu Mustafagu.”
0025 Al govori ranjena delija:
0026 ”Boga tebi, Turkinjo đevojko!
0027 A ti ajde dvoru bijelome,
0028 Pa ti kaži bratu jedinome,
0029 Nek me nosi bijelome dvoru,
0030 Ne bi l’ moje rane izl’ječio:
0031 Dat ću njemu jedan ćemer blaga,
0032 Drugi meni, treći tebi, dušo!”
0033 Ona ode dvoru bijelome,
0034 Pa kazuje bratu jedinome:
0035 ”O moj brate, aga Mustafaga!
0036 Kad sam jutros rano podranila
0037 Na Maricu, na vodicu ladnu,
0038 Do sunca mi bistra voda bila,
0039 A od sunca mutna i krvava,
0040 Pronosila konje i junake.
0041 Oko podne bijeloga dana
0042 Donijela ranjenu deliju,
0043 Na njemu je prečudno od’jelo,
0044 U njega su tri ćemera blaga
0045 I u njeg je sablja od megdana.
0046 Pa govori ranjena delija:
0047 ” ”Bogom sestro, Turkinjo đevojko!
0048 Ti mi baci jednu krpu platna,
0049 Pa me vuci na obalu ravnu.” ”
0050 Bacila sam jednu krpu platna.
0051 Kad sam njega mlada izvadila,
0052 Pita mene neznana delija:
0053 ” ”Posestrimo, Turkinjo đevojko!
0054 Imaš koga od plemena svoga?” ”
0055 Ja sam njemu, brate, kazivala:
0056 ”Ja imadem brata jedinoga,
0057 Po imenu agu Mustafagu.”
0058 Meni veli ranjena delija:
0059 ” ”A ti ajde dvoru bijelome,
0060 Pa ti kaži bratu jedinome,
0061 Nek me nosi bijelomu dvoru,
0062 Ne bi li mi izl’ječio rane,
0063 Dat ću njemu jedan ćemer zlata,
0064 Meni jedan, treći tebi, dušo!” ”
0065 Kad to čuo aga Mustafaga,
0066 On otiđe na Maricu ladnu,
0067 Pa on pita ranjene delije:
0068 ”Pobratime, ranjena delijo!
0069 Oklen jesi rodom i porodom?
0070 Đe s’, delijo, rane zadobio?”
0071 Veli njemu ranjena delija:
0072 ”Pobratime, aga Mustafaga!
0073 Kad me pitaš, da ti pravo kažem:
0074 Rodom jesam iz Prilipa grada
0075 Po imenu Vukašine kralju,
0076 A rane ti jesam zadobio,
0077 Zadobio na Kosovu bojnom.”
0078 Kad to čuo aga Mustafaga,
0079 On pregleda njegovo od’jelo
0080 I njegova tri ćemera zlata
0081 I njegovu sablju od megdana:
0082 Trže sablju, od’sječe mu glavu.
0083 S njega svlači od’jelo njegovo
0084 I uze mu tri ćemera zlata,
0085 I uze mu sablju od megdana,
0086 Pa on ide dvoru bijelome.
0087 Daleko ga sestra ugledala,
0088 Al ga malo bliže susretala,
0089 Pa je svomu bratu govorila:
0090 ”O moj brate, aga Mustafaga!
0091 Na što si se, brate, popaštio!
0092 Na njegovo prečudno od’jelo,
0093 Na njegova tri ćemera zlata,
0094 Na njegovu sablju od megdana,
0095 Ala, brate, odsjekla ti glavu!
0096 Što pogubi pobratima moga?”
0097 Tako reče, uz kulu uteče.
0098 Ali dugo ne postalo vr’jeme,
0099 Dođe knjiga od cara turskoga,
0100 Dođe knjiga agi Mustafagi,
0101 Da on iđe na carevu vojsku,
0102 A na vojsku, na Kosovo bojno,
0103 Tamo j’ poći, ak’ i ne će doći.
0104 Kad je doša na Kosovo bojno
0105 I donio sablju od megdana,
0106 Svijem ide od ruke do ruke,
0107 Niko sablje otvorit ne more.
0108 Dođe u ruke Kraljeviću Marku.
0109 Sama mu se sablja povadila,
0110 A na sablji tri rišćanska slova:
0111 Jedno slovo Kraljevića Marka,
0112 Drugo slovo Vukašina kralja,
0113 Treće slovo kovača Novaka.
0114 Pa govori Kraljeviću Marko:
0115 ”Ala kurvo, aga Mustafago!
0116 Đe si ’vaku sablju zadobio?
0117 Esi li je za megdan kovao,
0118 Ali si je na megdan odnio,
0119 Ali ti je ljuba donijela?”
0120 Al govori aga Mustafaga:
0121 ”Nijesam je za megdan kovao,
0122 Niti sam je na megdan odnio,
0123 Niti mi je ljuba donijela;
0124 Već sam jedno jutro podranio
0125 Na Maricu, na vodicu ladnu,
0126 Našao sam ranjenu deliju
0127 I njemu sam odsjekao glavu,
0128 Dobio sam sablju od megdana.”
0129 Veli njemu Kraljeviću Marko:
0130 ”Ala kujo, aga Mustafaga!
0131 Da si njega l’jepo sahranio,
0132 Ja bi tebi plaću izvadio
0133 Pred ovijem carom čestitijem.”
0134 Veli njemu aga Mustafaga:
0135 ”Poturice, Kraljeviću Marko!
0136 Da si kadar komu izvaditi,
0137 Najprvlje bi sebi izvadio
0138 Pred ovijem carom čestitijem.”
0139 Naljuti se Kraljeviću Marko,
0140 Trže sablju, ods’ječe mu glavu.
0141 Osta Ture nogom kopajući,
0142 Ode Marko stranom pjevajući.
0143 I on ode u Kosovo bojno,
0144 Pa on sj’eče po Kosovu vojsku.
0145 S’ječe Marko malo i veliko,
0146 Marko s’ječe, nikog ne propušta.
0147 Dođe tužba na Kraljević-Marka
0148 Sa Kosova caru čestitome,
0149 Da sas’ječe na Kosovu vojsku,
0150 Silnu vojsku cara čestitoga.
0151 Knjigu piše care gospodine,
0152 Pa je šalje Kraljeviću Marku:
0153 ”Vaj Boga ti, Kraljeviću Marko!
0154 Zašto s’ječeš po Kosovu vojsku?”
0155 Za to nište i ne haje Marko,
0156 Veće sjedne ladno piti vino.
0157 Ne pije ga, čim se vino pije,
0158 Van leđanom od dvanaest oka,
0159 Jedan pije, drugi šarcu dava.
0160 Kad se Marko vina ponapio,
0161 On se šarcu u ramena baci,
0162 Za se turi staru topuzinu,
0163 Uprav ode caru gospodinu.
0164 Kad je doša caru gospodinu,
0165 Govori mu care gospodine:
0166 ”Aj Boga ti, Kraljeviću Marko!
0167 Što se jesi na me rasrdio,
0168 Konda sam ti babu pogubio?”
0169 Veli njemu Kraljeviću Marko:
0170 ”Da si meni babu pogubio,
0171 Manjma bi se na te rasrdio.”
0172 Pa se caru sve primiče Marko,
0173 A za njim se topuzina vuče.
0174 Kad se viđe care u nevolji,
0175 Veli care Kraljeviću Marku:
0176 ”Tog se, Marko, ti okani vraga,
0177 Dat ću tebi šest tovara blaga.
0178 Nek je od tebe moja glava mirna,
0179 A ti radi, što je tebi drago.”
0180 Edva toga dočekao Marko,
0181 On pokupi šest tovara blaga,
0182 Pa on opet ode u Kosovo,
0183 Po Kosovu on siječe vojsku.
0184 Nešto malo Marko posjekao:
0185 Tri hiljade i trista stotina,
0186 Dok je babu osvetio svoga.