Марко Краљевић и љуба Анђелија

0001 Гором језди Краљевићу Марко,
0002 С њиме језди љуба Анђелија;
0003 Јошт говори Краљевићу Марко:
0004 ”Запјевај-де, љубо Анђелијо!” –
0005 ”Како ћу ти јадна запјевати –
0006 У горици је Малета ајдуче;
0007 Мајка мене за Малету није дала,
0008 Ван ме дала за Краљевић Марка!” –
0009 ”Не будали, љубо Анђелијо,
0010 Ване пјевај танко гласовито!
0011 Ако изиђе тридесет ајдука,
0012 Ја имадем тридесет стријела,
0013 Устрељаћу тридесет ајдука,
0014 С Малетом се о плећи попасти!”
0015 Отуд иде тридесет ајдука
0016 И пред њима Малета арамбаша.
0017 Он ми трже тридесет стријела
0018 И устрели тридесет ајдука,
0019 С Малетом се о плећи попаде.
0020 Како су се попали око пол ноћи тавне
0021 Држали су се до пол б’јела дана,
0022 Још говори Краљевићу Марко:
0023 ”Бога теби, љубо Анђелијо,
0024 Помоз’ мени ал’ Малети јунаку!”
0025 Она купи дрвље и камење,
0026 Паке туче Краљевића Марка.
0027 Још говори Краљевићу Марко:
0028 ”А јој, вило, Богом посестримо,
0029 Ево ћу ти јунак данас погинути
0030 И главу изгубити!”
0031 Вила виче извр горе зелене:
0032 ”Бога теби, Краљевићу Марко,
0033 Ево ти данас ја ништа помоћи не могу,
0034 Ево јесу огњевити дани;
0035 Нег’ се јунак осетити не можеш –
0036 Ето теби змије око паса,
0037 Па превари Малету ајдука!
0038 Како иде сунце и п сунцу облаци
0039 Оћемо ли се скоро растати?”
0040 Још говори Краљевићу Марко:
0041 ”Погледај-де, Малета ајдуче!”
0042 Он је јунак тамо погледао;
0043 Трже Марко змију од појаса,
0044 Па удари Малету више паса.
0045 Како лако Марко ударио,
0046 Онак’ под њим три лакта земље просјека’.
0047 Кад је Марко погледао,
0048 Ал’ у Малети три срца јуначка:
0049 Једно се је јако уморило,
0050 Друго само што се заиграло,
0051 Треће није нигда ни опазиоло.
0052 Ај ти Марко, жалосна ти мајка,
0053 Каква јеси јунака данас погубио,
0054 Бољега него ли си и сам!
0055 Још говори Краљевићу Марко:
0056 ”Бога теби, љубо Анђелијо,
0057 Ајдемо-де у горње чардаке!”
0058 Каде дође горе у горње чардаке,
0059 Ал’ говори Краљевићу Марко:
0060 ”Бога теби, љубо Анђелијо,
0061 Ал’ волиш моју сабљу пољубити
0062 Али мени лучем свијетлити”
0063 Још говори љуба Анђелија:
0064 ”Волим теби лучем свијетлити,
0065 Него л’ твоју сабљу пољубити,
0066 Јер је твоја сабља отрована
0067 По Косову Турке сијећући!”
0068 Јоште Марко ништа не говори,
0069 Ван њу маже праом и сумпором,
0070 Од пете па до перчина,
0071 Па ужиже косе навр главе,
0072 Паке горе до црније очију.
0073 Још говори љуба Анђелија:
0074 ”Утрн’, Марко, црне косе моје
0075 Да не горе црне очи моје,
0076 Доста су те пута загледале!” –
0077 ”Нека горе, курвањске су биле,
0078 Ако су мене, јесу и другога!”
0079 Кад догоре до бијелог лица:
0080 ”Утрн’, Марко, црне очи моје
0081 Да не гори б’јело лице моје,
0082 Доста си га пута пољубио!”
0083 ”Нека гори, курвањско је било,
0084 Ако јесам ја, јест и други!”
0085 Кад догоре до б’јелије уста:
0086 ”Утрн’, Марко, б’јело лице моје
0087 Да не горе б’јела уста моја,
0088 Доста су те пута пољубила!” –
0089 ”Нека горе, курвињска су била,
0090 Ако су мене, јесу и другога!”
0091 Кад догоре до б’јелије руку:
0092 ”Утрн’, Марко, б’јела уста моја
0093 Да не горе б’јеле руке моје,
0094 Доста су те пута загрлиле!” –
0095 ”Нека горе, курвинске су биле,
0096 Ак’ су мене, јесу и другога!”
0097 Кад догоре до б’јелије дојки,
0098 Још говори љуба Анђелија:
0099 ”Утрн’, Марко, б’јеле руке моје
0100 Да не горе б’јеле дојке моје,
0101 Два су теби синка одраниле –
0102 Дабогда те ти обадва пушка убила!”
0103 То је изустила, а душу је пустила.