Marko Kraljević i ljuba Anđelija

0001 Gorom jezdi Kraljeviću Marko,
0002 S njime jezdi ljuba Anđelija;
0003 Jošt govori Kraljeviću Marko:
0004 ”Zapjevaj-de, ljubo Anđelijo!” –
0005 ”Kako ću ti jadna zapjevati –
0006 U gorici je Maleta ajduče;
0007 Majka mene za Maletu nije dala,
0008 Van me dala za Kraljević Marka!” –
0009 ”Ne budali, ljubo Anđelijo,
0010 Vane pjevaj tanko glasovito!
0011 Ako iziđe trideset ajduka,
0012 Ja imadem trideset strijela,
0013 Ustreljaću trideset ajduka,
0014 S Maletom se o pleći popasti!”
0015 Otud ide trideset ajduka
0016 I pred njima Maleta arambaša.
0017 On mi trže trideset strijela
0018 I ustreli trideset ajduka,
0019 S Maletom se o pleći popade.
0020 Kako su se popali oko pol noći tavne
0021 Držali su se do pol b’jela dana,
0022 Još govori Kraljeviću Marko:
0023 ”Boga tebi, ljubo Anđelijo,
0024 Pomoz’ meni al’ Maleti junaku!”
0025 Ona kupi drvlje i kamenje,
0026 Pake tuče Kraljevića Marka.
0027 Još govori Kraljeviću Marko:
0028 ”A joj, vilo, Bogom posestrimo,
0029 Evo ću ti junak danas poginuti
0030 I glavu izgubiti!”
0031 Vila viče izvr gore zelene:
0032 ”Boga tebi, Kraljeviću Marko,
0033 Evo ti danas ja ništa pomoći ne mogu,
0034 Evo jesu ognjeviti dani;
0035 Neg’ se junak osetiti ne možeš –
0036 Eto tebi zmije oko pasa,
0037 Pa prevari Maletu ajduka!
0038 Kako ide sunce i p suncu oblaci
0039 Oćemo li se skoro rastati?”
0040 Još govori Kraljeviću Marko:
0041 ”Pogledaj-de, Maleta ajduče!”
0042 On je junak tamo pogledao;
0043 Trže Marko zmiju od pojasa,
0044 Pa udari Maletu više pasa.
0045 Kako lako Marko udario,
0046 Onak’ pod njim tri lakta zemlje prosjeka’.
0047 Kad je Marko pogledao,
0048 Al’ u Maleti tri srca junačka:
0049 Jedno se je jako umorilo,
0050 Drugo samo što se zaigralo,
0051 Treće nije nigda ni opaziolo.
0052 Aj ti Marko, žalosna ti majka,
0053 Kakva jesi junaka danas pogubio,
0054 Boljega nego li si i sam!
0055 Još govori Kraljeviću Marko:
0056 ”Boga tebi, ljubo Anđelijo,
0057 Ajdemo-de u gornje čardake!”
0058 Kade dođe gore u gornje čardake,
0059 Al’ govori Kraljeviću Marko:
0060 ”Boga tebi, ljubo Anđelijo,
0061 Al’ voliš moju sablju poljubiti
0062 Ali meni lučem svijetliti”
0063 Još govori ljuba Anđelija:
0064 ”Volim tebi lučem svijetliti,
0065 Nego l’ tvoju sablju poljubiti,
0066 Jer je tvoja sablja otrovana
0067 Po Kosovu Turke sijećući!”
0068 Jošte Marko ništa ne govori,
0069 Van nju maže praom i sumporom,
0070 Od pete pa do perčina,
0071 Pa užiže kose navr glave,
0072 Pake gore do crnije očiju.
0073 Još govori ljuba Anđelija:
0074 ”Utrn’, Marko, crne kose moje
0075 Da ne gore crne oči moje,
0076 Dosta su te puta zagledale!” –
0077 ”Neka gore, kurvanjske su bile,
0078 Ako su mene, jesu i drugoga!”
0079 Kad dogore do bijelog lica:
0080 ”Utrn’, Marko, crne oči moje
0081 Da ne gori b’jelo lice moje,
0082 Dosta si ga puta poljubio!”
0083 ”Neka gori, kurvanjsko je bilo,
0084 Ako jesam ja, jest i drugi!”
0085 Kad dogore do b’jelije usta:
0086 ”Utrn’, Marko, b’jelo lice moje
0087 Da ne gore b’jela usta moja,
0088 Dosta su te puta poljubila!” –
0089 ”Neka gore, kurvinjska su bila,
0090 Ako su mene, jesu i drugoga!”
0091 Kad dogore do b’jelije ruku:
0092 ”Utrn’, Marko, b’jela usta moja
0093 Da ne gore b’jele ruke moje,
0094 Dosta su te puta zagrlile!” –
0095 ”Neka gore, kurvinske su bile,
0096 Ak’ su mene, jesu i drugoga!”
0097 Kad dogore do b’jelije dojki,
0098 Još govori ljuba Anđelija:
0099 ”Utrn’, Marko, b’jele ruke moje
0100 Da ne gore b’jele dojke moje,
0101 Dva su tebi sinka odranile –
0102 Dabogda te ti obadva puška ubila!”
0103 To je izustila, a dušu je pustila.