Марко Краљевић и бан Свилајин5
0001 Синоћ Марко вечерао с мајком
0002 Сува круха и водице хладне.
0003 До у јутра три му књиге стигле,
0004 Три су књиге од три побратима,
0005 Свака књига друго пита Марка.
0006 Једна ј’ књига од б’јела Будима,
0007 А друга је ерцега Стјепана,
0008 Трећа књига бана Свилајина.
0009 Та која је од б’јела Будима,
0010 Она књига заповида Марку:
0011 Краљ будимски жени свога сина,
0012 Кума куми Краљевића Марка.
0013 А која је ерцега Стјепана,
0014 Она књига заповида Марку:
0015 Хајдер, Марко, за цара на војску.
0016 А која је Свилајина бана,
0017 Бане Марка зове на мејдане,
0018 На мејдане без сваке накане.
0019 У књиги је Марку говорио:
0020 ”Курвин сине, Краљевићу Марко!
0021 Да ти мени на мејдан изиди,
0022 Да видимо, тко је бољи јунак,
0023 Тко ли бољи, тко ли и вјештији.
0024 А ако ли изићи не смијеш,
0025 Послат ћу ти прело и вретено,
0026 И три оке бијела мисира,
0027 Па ти преди гаће и кошуљу.
0028 Напреди је, донеси је, Марко!
0029 Донеси је, пак је кроји на ме.
0030 Што остане, то у сандук слажи,
0031 Па с’ удаји ко млада дивојка,
0032 Па ти д’јели та сватовом даре.”
0033 Кад је Марко књиге проучио,
0034 Проучио и добро проштио,
0035 Иде Марко својој старој мајки,
0036 Па он пита Јеросиму мајку:
0037 ”Јеросимо, стара моја мајко,
0038 Куд ћу сада, на коју ли страну?
0039 Три су књиге од три побратима,
0040 Три су књиге, на три стране зову.
0041 Прва књига од б’јела Будима,
0042 У њој збори краљу од Будима:
0043 Краљ будимски жени свога сина,
0044 Кума куми мене, моја мајко!
0045 Друга књига мени заповида,
0046 Да ја идем за цара на војску.
0047 А трећа је од бана Свилајина
0048 Ш њом ме бане на мејдане зове.”
0049 Кад је чула Јеросима мајка,
0050 Кад је чула, што бјеседи Марко,
0051 Липо ј’ Марка она свјетовала.
0052 Свјетовала, Марку говорила:
0053 ”Чедо моје, Краљевићу Марко!
0054 Добро б’ било кумовати краљу,
0055 Јер је краљу с нами у родбини.
0056 Добро б’ било за цара на војску,
0057 Јер смо, Марко, у царевој земљи.
0058 Нејди, Марко, бану на мејдане,
0059 У бана су виле посестриме,
0060 А у Марка виле посестриме.
0061 Силне ће се ударити виле,
0062 Велик ће те зијан починити,
0063 Да сву црну гору поломити.
0064 Вјера моја тврђа од камена,
0065 Један ће вас изгубити главу,
0066 Један с’ не ће кући повратити.”
0067 Кад разуми Краљевићу Марко,
0068 Кад разуми р’јечи материне,
0069 Тад бјеседи Краљевићу Марко:
0070 ”Ој старице, моја мила мајко!
0071 Вјера моја тврђа од мермера.
0072 Волим данас изгубити главу,
0073 Нег срамоту на себи носити.
0074 Та послушај, моја мила мајко!
0075 Та послушај, што ми збори бане:
0076 Ако му ја на мејдан не дојдем,
0077 Послат ће ми прело и вретено,
0078 И три оке бијела мисира,
0079 Да му предем гаже и кошуљу,
0080 Да напредем и донесем бану,
0081 Да донесем и кројим на њега.
0082 Што остане да у сандук слажем
0083 Те удајем ко млада дивојка,
0084 И да д’јелим та сватовом даре.
0085 То је, мајко, што ми бане пише,
0086 Што ми пише, што ли приговара.”
0087 Кад је Марок доставио мајки,
0088 Што му пише Свилајине бане,
0089 Све је мисли на једну смислио,
0090 Па он седла коња шаренога.
0091 Седло меће, шаре поиграва,
0092 Уздом жвали, ђинђири му звече,
0093 Калпак меће, перје му трепће,
0094 Сабљу паше, сабља поскакује.
0095 Са земље је на шарца скочио,
0096 Веће му се шарац помамио.
0097 Зуби гризе, а ушима стриже,
0098 Ногом копа, под њим с’ земља тресе.
0099 Шаре ђипа, Марко мајки збори:
0100 ”С Богом, мајко, скоро ћу те видит!
0101 Сада идем походити бана,
0102 Да му кажем, да прести не знадем.
0103 Па ја идем у бијели Будим
0104 Кумовати краљевому сину,
0105 Па ја идем за цара на војску,
0106 Војеват ћу, док се војан сврши.
0107 Луд је царе, јер он зове Марка,
0108 Луд је царе, изгубит ће главу.”
0109 Оде Марко прико поља равна,
0110 Пак се својим шарцем договара:
0111 ”Шарац коње, десно крило моје!
0112 Би л’ се мого поуздати у те
0113 И у твоје ноге све четири?
0114 Проминит ћеш данас господара,
0115 Јашит ће те вира некрштена.”
0116 Ал му шаре тихо одговара:
0117 ”Господару, делибаша Марко!
0118 Пусти мени на слабину узду,
0119 Да кајаси до колина туку,
0120 Па се држи седла и серсана,
0121 Па превати гриву за стримена,
0122 Па ти гледи, што ти шаре ради.
0123 Ока зоби кад је дукат била,
0124 Сви јунаци коњма узмакоше,
0125 Ти си мени примицао, Марко!
0126 Примицао и мене товио.
0127 Како сам те, Марко, запамтио,
0128 Нигда нисам зоби пожелио.”
0129 Што је шарац Марку говорио,
0130 То је Марко мудро извршио.
0131 Пушћа њему на слабину узду,
0132 Да кајаси до колина туку,
0133 Па се држи седла и серсана,
0134 Па привати гриву за стримена,
0135 Те он гледи, што му шаре ради,
0136 Што му ради, што је наканио.
0137 Кад се курва шаре разиграо,
0138 Девет копја у висину скаче,
0139 А двадесет мало понаприда.
0140 Из зуба му зелен пламен сипа,
0141 Из ноздрва муње и громови,
0142 Све се поље у огањ обрати.
0143 Мало тому постојало вриме,
0144 Мало вриме чуда големога,
0145 Слетише се виле посестриме,
0146 Њешто мало деведесет вила,
0147 Окол Марка страхоту справише,
0148 Какве Марко ни видио није.
0149 Са шарцом се ново чудо згоди:
0150 ”Из ноздрва студен витар пири,
0151 Из очију град и киша пада,
0152 Из копита та муње бљескаше,
0153 Из ушију громови пуцаше,
0154 Из гриве му бумбул птица пива,
0155 А на сапу мудра видра игра,
0156 А у седлу сједи јунак Марко.
0157 Из далека то гледао бане,
0158 То гледао, пак се поплашио,
0159 Па бјеседи Свилајине бане,
0160 Па бјеседи својој дружиници:
0161 ”Мили боже, на свему ти хвала!
0162 Откуд мраци, откуд ли облаци?
0163 Чини ми се да су од истока,
0164 Од истока, прелијепа града.
0165 Или се је разљутио Марко,
0166 Ил је свога коња разиграо,
0167 Ил су с Марком виле посестриме?
0168 Од мејдана данас ништа нема.”
0169 То говори Свилајине бане,
0170 То говори, па пред Марка иде.
0171 А чим ближе, с отим више гмиже
0172 И не мисли на мејдан јуначки.
0173 Кад је бане до Марка допао,
0174 Љуби њега у скут кабанице
0175 И љуби му свитле узенђије,
0176 Узенђије, гди ципелом стаје.
0177 Па бјеседи Свилајине бане:
0178 ”Делибаша господару Марку!
0179 Не љути се, што сам се шалио,
0180 Нисам вридан с тобом се борити.
0181 Моја књига не тражи мејдана,
0182 Већ те мами да пијемо вино.
0183 Нисам вридан, вјера ти је, Марко!
0184 Нисам вридан с тобом се борити.
0185 Ман’ се дакле боја и мејдана,
0186 Рујан ћу те напојити вина,
0187 А гди чујем за трагове, Марко!
0188 Не ћу т’, Марко, прилазити трага.”
0189 То слушао Краљевићу Марко,
0190 То слушао, па је бјеседио,
0191 Бјеседио Свилајину бану:
0192 ”Курво кујо, Свилајине бане!
0193 Ако те је и була родила,
0194 И Марка је танена Влахиња.
0195 Потурице, не насрћи на ме,
0196 Данас хоћеш изгубити главу.
0197 Лако ти је рањена посјећи,
0198 А нејаку савезати руке.
0199 Дер савежи бега Одилега,
0200 Који иде мору на Мораву,
0201 Гди Морава у море удара.
0202 Дер савежи шестокриловића,
0203 Који носи до девет мачева
0204 И десетог перног буздована,
0205 Који важе до стотину ока.
0206 Дер јунака Краљевића Марка,
0207 Који носи стриље татаркиње,
0208 Који јаши шарца виловита.
0209 Курво кујо, Свилајине бане!
0210 Нисам жена, да ти гаће предем,
0211 Нит дивојка, да ти се удајем,
0212 Већ сам јунак, да се огледамо,
0213 Огледамо и мејдан д’јелимо,
0214 Ил о моју, ил о твоју главу!”
0215 Кад је Марко речи довршио,
0216 Он потрже сабљу демешкињу.
0217 Како ју је нагло потргао,
0218 Сину пуста као мисечина,
0219 Па завати Свилајина бана.
0220 Како га је ласно заватио,
0221 Одмах га је с главом раставио.
0222 Оста бане на пољу лежећи,
0223 Оде Марко пољем пивајући,
0224 А под њиме шарац играјући.
0225 Он ми иде у равна Будима,
0226 Па кумује краљу Матијашу.
0227 Липо га је краље дочекао,
0228 А још липше кума поздравио:
0229 ”Здраво, куме, Краљевићу Марко!
0230 Што си тако, коња уморио?
0231 Зар га ниси данас назобио,
0232 Назобио, вином напојио?”
0233 Одговара Краљевићу Марко,
0234 Одговара краљу Матијашу:
0235 ”Не будали, куме Матијашу!
0236 Не будали и не троши ричи.
0237 Ја сам коња данас назобио,
0238 Назобио, вином напојио,
0239 Али сам ја с баном дангубио,
0240 Док сам русу њем одсико главу.”
0241 Кад с’ кумови липо диванили,
0242 Онда иду по младу дивојку,
0243 Па ју воде на свето винчање,
0244 А с винчања у б’јеле дворове.
0245 Кад су дошли у б’јеле дворове,
0246 Кум је куму липо даривао.
0247 Веже њоје ђердан окол врата,
0248 Који вриди хиљаду дуката,
0249 Нека знаде, да кума имаде
0250 Нигди тамо у земљи каурској.
0251 И кума је кума даривала,
0252 Дала му је кошуљу везену:
0253 Више злата нег танкога платна,
0254 Да се дичи племе Краљевића.
0255 Чим је Марко свадбу докончао,
0256 Одма иде у цареву војску.
0257 Веже шарца шатору за врата,
0258 Па он стаде с царом пити вино.
0259 Ал пролазе Турци јањичари,
0260 Па све шарца пљешћу по ункашу
0261 Па бјеседе међу собом млади:
0262 ”Мили Боже, да дебела шарца!
0263 Још оваква у Каурској хвале,
0264 У Прелипу, бијелому граду,
0265 У јунака Краљевића Марка.
0266 Ако ј’ ово Краљевића Марка,
0267 Мухамеде, изнеси нам главу!”
0268 Зато Марко хаје и не хаје,
0269 Вучју капу на очи навлачи,
0270 Сабљу бритку прико крила прича.
0271 Ал бјеседи цар турски Мурате:
0272 ”Чедо моје, Краљевићу Марко!
0273 Та што капу на очи навлачиш?”
0274 Одговара Краљевићу Марко,
0275 Одговара цару господину:
0276 ”Горе очи цара гледајући,
0277 Зато капу на очи навлачим.”
0278 Тад примиче царе господине,
0279 Тад примиче и бјеседи Марку:
0280 ”Дите моје, Краљевићу Марко,
0281 А шта сабљу прико крила причаш,
0282 Та да нам се не заметне кавга.
0283 Ако нам се баш заметне кавга,
0284 Тешко оном, тко сједи до Марка.”
0285 Цар измаче, а Марко примаче,
0286 Марко тира цара до Дунава,
0287 Ал под царом понестаде клупе.
0288 Скочи царе на ноге лагане,
0289 Па он склапа обе своје руке,
0290 Па говори Краљевићу Марко:
0291 ”Немој синко, Краљевићу Марко!
0292 Немој узет главе на мејдану,
0293 Рујним ћу те напјити вином.
0294 Ето теби Цариграда мога,
0295 Па се храни и ода зла брани.”
0296 Ал бјеседи Краљевићу Марко:
0297 ”Знај де, царе, виро некрштена!
0298 Љуто ме је заклињала мајка,
0299 Да на празно ја сабље не вадим,
0300 Гди је јунак окрвит не могу.”
0301 Па он махну сабљом демешкињом
0302 И одсиче русу цару главу.
0303 Паде глава цара честитога,
0304 Паде глава у зелену траву.
0305 Кад то Турци бише угледали,
0306 Расуше се ко ракова војска.
0307 Оста Марко под свилиним шатором,
0308 Оста Марко, да он пије вино.
0309 А кад се је јунак понапио,
0310 Онда оде у Прелипа града,
0311 Пјевајући, шаре играјући.
0312 Кад је дошо у Прелипа града,
0313 Хвалио се Анђелији љуби:
0314 ”Анђелијо, вирна моја љубо!
0315 Ево мени везена кошуља,
0316 Та што ме је кума даривала.
0317 Ја сам цара липо даривао
0318 И бана сам липо даривао.
0319 Отсали су чувајући страже
0320 Без помоћи, докле је крајине.”
