Marko Kraljević i ban Svilajin5
0001 Sinoć Marko večerao s majkom
0002 Suva kruha i vodice hladne.
0003 Do u jutra tri mu knjige stigle,
0004 Tri su knjige od tri pobratima,
0005 Svaka knjiga drugo pita Marka.
0006 Jedna j’ knjiga od b’jela Budima,
0007 A druga je ercega Stjepana,
0008 Treća knjiga bana Svilajina.
0009 Ta koja je od b’jela Budima,
0010 Ona knjiga zapovida Marku:
0011 Kralj budimski ženi svoga sina,
0012 Kuma kumi Kraljevića Marka.
0013 A koja je ercega Stjepana,
0014 Ona knjiga zapovida Marku:
0015 Hajder, Marko, za cara na vojsku.
0016 A koja je Svilajina bana,
0017 Bane Marka zove na mejdane,
0018 Na mejdane bez svake nakane.
0019 U knjigi je Marku govorio:
0020 ”Kurvin sine, Kraljeviću Marko!
0021 Da ti meni na mejdan izidi,
0022 Da vidimo, tko je bolji junak,
0023 Tko li bolji, tko li i vještiji.
0024 A ako li izići ne smiješ,
0025 Poslat ću ti prelo i vreteno,
0026 I tri oke bijela misira,
0027 Pa ti predi gaće i košulju.
0028 Napredi je, donesi je, Marko!
0029 Donesi je, pak je kroji na me.
0030 Što ostane, to u sanduk slaži,
0031 Pa s’ udaji ko mlada divojka,
0032 Pa ti d’jeli ta svatovom dare.”
0033 Kad je Marko knjige proučio,
0034 Proučio i dobro proštio,
0035 Ide Marko svojoj staroj majki,
0036 Pa on pita Jerosimu majku:
0037 ”Jerosimo, stara moja majko,
0038 Kud ću sada, na koju li stranu?
0039 Tri su knjige od tri pobratima,
0040 Tri su knjige, na tri strane zovu.
0041 Prva knjiga od b’jela Budima,
0042 U njoj zbori kralju od Budima:
0043 Kralj budimski ženi svoga sina,
0044 Kuma kumi mene, moja majko!
0045 Druga knjiga meni zapovida,
0046 Da ja idem za cara na vojsku.
0047 A treća je od bana Svilajina
0048 Š njom me bane na mejdane zove.”
0049 Kad je čula Jerosima majka,
0050 Kad je čula, što bjesedi Marko,
0051 Lipo j’ Marka ona svjetovala.
0052 Svjetovala, Marku govorila:
0053 ”Čedo moje, Kraljeviću Marko!
0054 Dobro b’ bilo kumovati kralju,
0055 Jer je kralju s nami u rodbini.
0056 Dobro b’ bilo za cara na vojsku,
0057 Jer smo, Marko, u carevoj zemlji.
0058 Nejdi, Marko, banu na mejdane,
0059 U bana su vile posestrime,
0060 A u Marka vile posestrime.
0061 Silne će se udariti vile,
0062 Velik će te zijan počiniti,
0063 Da svu crnu goru polomiti.
0064 Vjera moja tvrđa od kamena,
0065 Jedan će vas izgubiti glavu,
0066 Jedan s’ ne će kući povratiti.”
0067 Kad razumi Kraljeviću Marko,
0068 Kad razumi r’ječi materine,
0069 Tad bjesedi Kraljeviću Marko:
0070 ”Oj starice, moja mila majko!
0071 Vjera moja tvrđa od mermera.
0072 Volim danas izgubiti glavu,
0073 Neg sramotu na sebi nositi.
0074 Ta poslušaj, moja mila majko!
0075 Ta poslušaj, što mi zbori bane:
0076 Ako mu ja na mejdan ne dojdem,
0077 Poslat će mi prelo i vreteno,
0078 I tri oke bijela misira,
0079 Da mu predem gaže i košulju,
0080 Da napredem i donesem banu,
0081 Da donesem i krojim na njega.
0082 Što ostane da u sanduk slažem
0083 Te udajem ko mlada divojka,
0084 I da d’jelim ta svatovom dare.
0085 To je, majko, što mi bane piše,
0086 Što mi piše, što li prigovara.”
0087 Kad je Marok dostavio majki,
0088 Što mu piše Svilajine bane,
0089 Sve je misli na jednu smislio,
0090 Pa on sedla konja šarenoga.
0091 Sedlo meće, šare poigrava,
0092 Uzdom žvali, đinđiri mu zveče,
0093 Kalpak meće, perje mu trepće,
0094 Sablju paše, sablja poskakuje.
0095 Sa zemlje je na šarca skočio,
0096 Veće mu se šarac pomamio.
0097 Zubi grize, a ušima striže,
0098 Nogom kopa, pod njim s’ zemlja trese.
0099 Šare đipa, Marko majki zbori:
0100 ”S Bogom, majko, skoro ću te vidit!
0101 Sada idem pohoditi bana,
0102 Da mu kažem, da presti ne znadem.
0103 Pa ja idem u bijeli Budim
0104 Kumovati kraljevomu sinu,
0105 Pa ja idem za cara na vojsku,
0106 Vojevat ću, dok se vojan svrši.
0107 Lud je care, jer on zove Marka,
0108 Lud je care, izgubit će glavu.”
0109 Ode Marko priko polja ravna,
0110 Pak se svojim šarcem dogovara:
0111 ”Šarac konje, desno krilo moje!
0112 Bi l’ se mogo pouzdati u te
0113 I u tvoje noge sve četiri?
0114 Prominit ćeš danas gospodara,
0115 Jašit će te vira nekrštena.”
0116 Al mu šare tiho odgovara:
0117 ”Gospodaru, delibaša Marko!
0118 Pusti meni na slabinu uzdu,
0119 Da kajasi do kolina tuku,
0120 Pa se drži sedla i sersana,
0121 Pa prevati grivu za strimena,
0122 Pa ti gledi, što ti šare radi.
0123 Oka zobi kad je dukat bila,
0124 Svi junaci konjma uzmakoše,
0125 Ti si meni primicao, Marko!
0126 Primicao i mene tovio.
0127 Kako sam te, Marko, zapamtio,
0128 Nigda nisam zobi poželio.”
0129 Što je šarac Marku govorio,
0130 To je Marko mudro izvršio.
0131 Pušća njemu na slabinu uzdu,
0132 Da kajasi do kolina tuku,
0133 Pa se drži sedla i sersana,
0134 Pa privati grivu za strimena,
0135 Te on gledi, što mu šare radi,
0136 Što mu radi, što je nakanio.
0137 Kad se kurva šare razigrao,
0138 Devet kopja u visinu skače,
0139 A dvadeset malo ponaprida.
0140 Iz zuba mu zelen plamen sipa,
0141 Iz nozdrva munje i gromovi,
0142 Sve se polje u oganj obrati.
0143 Malo tomu postojalo vrime,
0144 Malo vrime čuda golemoga,
0145 Sletiše se vile posestrime,
0146 Nješto malo devedeset vila,
0147 Okol Marka strahotu spraviše,
0148 Kakve Marko ni vidio nije.
0149 Sa šarcom se novo čudo zgodi:
0150 ”Iz nozdrva studen vitar piri,
0151 Iz očiju grad i kiša pada,
0152 Iz kopita ta munje bljeskaše,
0153 Iz ušiju gromovi pucaše,
0154 Iz grive mu bumbul ptica piva,
0155 A na sapu mudra vidra igra,
0156 A u sedlu sjedi junak Marko.
0157 Iz daleka to gledao bane,
0158 To gledao, pak se poplašio,
0159 Pa bjesedi Svilajine bane,
0160 Pa bjesedi svojoj družinici:
0161 ”Mili bože, na svemu ti hvala!
0162 Otkud mraci, otkud li oblaci?
0163 Čini mi se da su od istoka,
0164 Od istoka, prelijepa grada.
0165 Ili se je razljutio Marko,
0166 Il je svoga konja razigrao,
0167 Il su s Markom vile posestrime?
0168 Od mejdana danas ništa nema.”
0169 To govori Svilajine bane,
0170 To govori, pa pred Marka ide.
0171 A čim bliže, s otim više gmiže
0172 I ne misli na mejdan junački.
0173 Kad je bane do Marka dopao,
0174 Ljubi njega u skut kabanice
0175 I ljubi mu svitle uzenđije,
0176 Uzenđije, gdi cipelom staje.
0177 Pa bjesedi Svilajine bane:
0178 ”Delibaša gospodaru Marku!
0179 Ne ljuti se, što sam se šalio,
0180 Nisam vridan s tobom se boriti.
0181 Moja knjiga ne traži mejdana,
0182 Već te mami da pijemo vino.
0183 Nisam vridan, vjera ti je, Marko!
0184 Nisam vridan s tobom se boriti.
0185 Man’ se dakle boja i mejdana,
0186 Rujan ću te napojiti vina,
0187 A gdi čujem za tragove, Marko!
0188 Ne ću t’, Marko, prilaziti traga.”
0189 To slušao Kraljeviću Marko,
0190 To slušao, pa je bjesedio,
0191 Bjesedio Svilajinu banu:
0192 ”Kurvo kujo, Svilajine bane!
0193 Ako te je i bula rodila,
0194 I Marka je tanena Vlahinja.
0195 Poturice, ne nasrći na me,
0196 Danas hoćeš izgubiti glavu.
0197 Lako ti je ranjena posjeći,
0198 A nejaku savezati ruke.
0199 Der saveži bega Odilega,
0200 Koji ide moru na Moravu,
0201 Gdi Morava u more udara.
0202 Der saveži šestokrilovića,
0203 Koji nosi do devet mačeva
0204 I desetog pernog buzdovana,
0205 Koji važe do stotinu oka.
0206 Der junaka Kraljevića Marka,
0207 Koji nosi strilje tatarkinje,
0208 Koji jaši šarca vilovita.
0209 Kurvo kujo, Svilajine bane!
0210 Nisam žena, da ti gaće predem,
0211 Nit divojka, da ti se udajem,
0212 Već sam junak, da se ogledamo,
0213 Ogledamo i mejdan d’jelimo,
0214 Il o moju, il o tvoju glavu!”
0215 Kad je Marko reči dovršio,
0216 On potrže sablju demeškinju.
0217 Kako ju je naglo potrgao,
0218 Sinu pusta kao misečina,
0219 Pa zavati Svilajina bana.
0220 Kako ga je lasno zavatio,
0221 Odmah ga je s glavom rastavio.
0222 Osta bane na polju ležeći,
0223 Ode Marko poljem pivajući,
0224 A pod njime šarac igrajući.
0225 On mi ide u ravna Budima,
0226 Pa kumuje kralju Matijašu.
0227 Lipo ga je kralje dočekao,
0228 A još lipše kuma pozdravio:
0229 ”Zdravo, kume, Kraljeviću Marko!
0230 Što si tako, konja umorio?
0231 Zar ga nisi danas nazobio,
0232 Nazobio, vinom napojio?”
0233 Odgovara Kraljeviću Marko,
0234 Odgovara kralju Matijašu:
0235 ”Ne budali, kume Matijašu!
0236 Ne budali i ne troši riči.
0237 Ja sam konja danas nazobio,
0238 Nazobio, vinom napojio,
0239 Ali sam ja s banom dangubio,
0240 Dok sam rusu njem odsiko glavu.”
0241 Kad s’ kumovi lipo divanili,
0242 Onda idu po mladu divojku,
0243 Pa ju vode na sveto vinčanje,
0244 A s vinčanja u b’jele dvorove.
0245 Kad su došli u b’jele dvorove,
0246 Kum je kumu lipo darivao.
0247 Veže njoje đerdan okol vrata,
0248 Koji vridi hiljadu dukata,
0249 Neka znade, da kuma imade
0250 Nigdi tamo u zemlji kaurskoj.
0251 I kuma je kuma darivala,
0252 Dala mu je košulju vezenu:
0253 Više zlata neg tankoga platna,
0254 Da se diči pleme Kraljevića.
0255 Čim je Marko svadbu dokončao,
0256 Odma ide u carevu vojsku.
0257 Veže šarca šatoru za vrata,
0258 Pa on stade s carom piti vino.
0259 Al prolaze Turci janjičari,
0260 Pa sve šarca plješću po unkašu
0261 Pa bjesede među sobom mladi:
0262 ”Mili Bože, da debela šarca!
0263 Još ovakva u Kaurskoj hvale,
0264 U Prelipu, bijelomu gradu,
0265 U junaka Kraljevića Marka.
0266 Ako j’ ovo Kraljevića Marka,
0267 Muhamede, iznesi nam glavu!”
0268 Zato Marko haje i ne haje,
0269 Vučju kapu na oči navlači,
0270 Sablju britku priko krila priča.
0271 Al bjesedi car turski Murate:
0272 ”Čedo moje, Kraljeviću Marko!
0273 Ta što kapu na oči navlačiš?”
0274 Odgovara Kraljeviću Marko,
0275 Odgovara caru gospodinu:
0276 ”Gore oči cara gledajući,
0277 Zato kapu na oči navlačim.”
0278 Tad primiče care gospodine,
0279 Tad primiče i bjesedi Marku:
0280 ”Dite moje, Kraljeviću Marko,
0281 A šta sablju priko krila pričaš,
0282 Ta da nam se ne zametne kavga.
0283 Ako nam se baš zametne kavga,
0284 Teško onom, tko sjedi do Marka.”
0285 Car izmače, a Marko primače,
0286 Marko tira cara do Dunava,
0287 Al pod carom ponestade klupe.
0288 Skoči care na noge lagane,
0289 Pa on sklapa obe svoje ruke,
0290 Pa govori Kraljeviću Marko:
0291 ”Nemoj sinko, Kraljeviću Marko!
0292 Nemoj uzet glave na mejdanu,
0293 Rujnim ću te napjiti vinom.
0294 Eto tebi Carigrada moga,
0295 Pa se hrani i oda zla brani.”
0296 Al bjesedi Kraljeviću Marko:
0297 ”Znaj de, care, viro nekrštena!
0298 Ljuto me je zaklinjala majka,
0299 Da na prazno ja sablje ne vadim,
0300 Gdi je junak okrvit ne mogu.”
0301 Pa on mahnu sabljom demeškinjom
0302 I odsiče rusu caru glavu.
0303 Pade glava cara čestitoga,
0304 Pade glava u zelenu travu.
0305 Kad to Turci biše ugledali,
0306 Rasuše se ko rakova vojska.
0307 Osta Marko pod svilinim šatorom,
0308 Osta Marko, da on pije vino.
0309 A kad se je junak ponapio,
0310 Onda ode u Prelipa grada,
0311 Pjevajući, šare igrajući.
0312 Kad je došo u Prelipa grada,
0313 Hvalio se Anđeliji ljubi:
0314 ”Anđelijo, virna moja ljubo!
0315 Evo meni vezena košulja,
0316 Ta što me je kuma darivala.
0317 Ja sam cara lipo darivao
0318 I bana sam lipo darivao.
0319 Otsali su čuvajući straže
0320 Bez pomoći, dokle je krajine.”
