Гором језди шездесет Турака
И пред њима Тошићу Стојане.
Гором јездећ’, Турци бесједили:
Сад да нам је Краљевиćа Марка,
„Ласно л’ би му погубили главу!“ 5
У то доба на Шарину Марко,
Пак је Марко лулу извадио,
Малу лулу од тринаест ока,
И Турцима јунак бесједио:
„Море, море, шездесет Турака, 10
„Напун’те ми ту лулу дувана!“
Свих шездесет кесе повадише,
Свих шездесет кеса испразнише,
Доклен Марку лулу напунише;
А кад Марко прстом притиснуо, 15
Ни по луле није напуњено!
Пак бесједи КраљевиРу Марко:
„Ој, Бога ти, Тошићу Стојане,
„Напун’ де ми, ти, лулу дувана!“
Ал’ не вади, жалосна му мајка, 20
Већ он стаде говорити Марку:
„Дајде, Марко, царевину плати,
„Што ти идеш по земљи царевој,
„Што ти газиш цареве друмове."
Проговара Краљевићу Марко: 25
„Ходи амо, да ти харач платим!“
Примаче се Тошићу Стојане,
Примаче се, жалосна му мајка;
Марко диже лулу и сејману,
Па удари Тошића Стојана 30
У ковије међу очи двије;
Како га је лако ударио,
Пуче чело на четир’ комада,
Прште лула у осам комада.
Још је њему бесједио Марко: 35
„О, Стојане, меке ли си главе!
„Ја се мало с тобом нашалио,
„А ти, Туре, за шалу не примаш!
„Мили Боже, чуднога јунака,
„Гдје погибе од луле земљане, 40
„Камо не би л’ од мог буздована!"
Утоме се они растануше:
Жале Турци Тошића Стојана,
Жали Марко лулу и дувана.