Марко Краљевић и Нина од Костура
Цар честити диван учинио;
Све му лале на дивану стале,
Понајстражњи Марко Краљевићу.
Све су лале здраво и весело,
Сам је Марко тужан невесело. 5
Султан цар му риечи говорио:
„Слуго моја, Марко од Прилипа!
Све су лале здраво и весело,
А ти си ми, Марко, невесео!?
Хаирала, моја слуго виерна!" 10
Марко цару тихо одговара:
„Султан царе! сунце огријано;
Како ћу ти ја бити весело,
Кад је Нина од града Костура
Моје биеле дворе поробио, 15
Моју виерну љубу заробио,
Стару мајку коњем погазио,
А пусто је благо покупио, —
С тога сам ти тужан невесео,"
Кад га царе бише разумио, 20
Лиепо Марку јесте бесиедио:
„Слуго моја, Марко Краљевићу!
Бре! ако су двори поробљени,
Цар ће теби лиепше саградити,
У Стамболу прама дворим својим; 25
Ако ти је благо покупио,
Наметнут ћу харач на Бугаре,
Покупити харач по Бугарим
Више, Марко, нег је твоје било;
Ако ти је љубу одводио, 30
У мене је доста султаниах,
Пушћат ћу те у биеле дворе —
Узми, Марко, коју теби драго."
Али Марко цару одговара :
„Султан царе, моје сунце жарко! 35
Истина је, мили господине,
Да ћеш мени дворе саградити,
Наметнут ћеш харач на Бугаре;
Неморе се харач покупити,
Брез синџирах и без букагиах. 40
Па ће мене клети сиротиња:
Да ме пушћаш у биеле дворе,
Да ја узмем твоју султаниу.
А то наша виера недоноси,
А мени ће она бесиедити 45
„„Хајд' одтале церни Бугарине!""
Већ те молим мили господаре!
Да ми дадеш побратима мога,
Побратима старца Халилагу,
С' Халилагом до триста неферах; 50
Сковат ћу им триста тернокопах,
Нека иђу ка Костуру граду;
Дели ће их Нина најимати,
До копају ендек око града,
Нек' с' небоји Краљевића Марка." 55
То је царе тежко дочекао;
Даје њему старца Халилагу,
И даје му за триста неферах.
Лиепо га је Марко свиетовао,
Свога побру Халилагу старог: 60
„Хајде право ка Костуру граду,
Онде ће вас Нина најимати,
Све у дану два дуката жута,
Да копате ендек око града;
А кад чујеш ти мога аваза, 65
Кад те викнем са биеле куле,
Да си мени на ћемерли кули.
Старац оде до Костура града.
Нуто, братјо, шта уради Марко!
Он се јунак покалуђерио, 70
Обуче се у церну мантиу,
Церну браду пушћа до појаса,
Камилавку на главу натаче.
И он оде до Костура града.
Када био у поље костурско, 75
К' шедервану, ка води студеној,
Он налази двие диевојке худе,
Обедвие су оне обиелиле,
Платно биеле на води студеној,
Њима Марко божју помоћ виче: 80
„Бог помози! двие диевојке худе,
Што сте тако худе обиелиле?
Јер се нисте младе разудале?
Оне њему по истини кажу:
„Бора теби, отче калуђере! 85
Тежку нам је сватбарину, брацо,
Наметнуо, Нина од Костура:
Тко с' удаје, по три литре злата,
Тко се жени, даје по четири;
А ми јесмо худе сиротице, 90
Ми нејмамо биела ни динара !"
Па их пита за његове дворе,
Оне су му право казивале:
„Ено двори у Костуру граду,
Понајвиши а и понајлиепши; 95
К код двора камена авлиа,
На авлии гвоздена капиа,
На капии халка позлаћена."
Више Марко ни питати неће,
Већ налази дворе и авлиу. 100
Куца Марко халком на вратима,
Звека стоји камене авлие;
Оћути га танана робиња,
Управ љуба Краљевића Марка;
Она лети авлии на врата, 105
Од авлие отворила врата,
Бесиеди му танана робиња:
„Бог да с тобом! отче калуђере,
Како тучеш халком на вратиех;
Ако чује Нина од Костура, 110
Ни чеш отић', ни одниети главе!"
Бесиеди јој Краљевићу Марко:
„Ја борати! танана робињо,
Камо теби Нина од Костура?"
„Ено Нине на горњем чардаку 115
Сио Нина, хладно пије вино,
Ш њиме пије до девет кадиах."
Кад је Марко риеч разабрао,
Уводио сарца у авлиу;
Па он иђе у горње чардаке, 120
Право иђе к Нини од Костура;
Њему Марко божју помоћ виче;
„Бог помози Нина од Костура!"
Њему Нина Бога прифатио;
„Бог помого! отче калуђере; 125
Одклен јеси, од кога ли града?
Нијеси ли од града Стамбола?
Нисил' чуо за Краљевић Марка,
А за мерка мога душманина?"
Марко њему тихо бесиедио ; 130
„Господине! Нина од Костура,
Кад ме питаш, казат ћу ти право:
Ја сам му се на смерти сгодио,
Мени шарца од укопа дао."
То је Нини верло драго било, 135
Па он викну са горњег чардака:
„Оди берзо, танана робињо!
Ти донеси блага свакојака,
Ама блага Марка Краљевића;
Благо даји отцу калуђеру 140
А пред душу Краљевића Марка."
Када чула љуба Краљевића,
Да јој бише Марко преминуо,
Она даје два дуката жута,
А за душу Краљевића Марка. 145
Кад то види Нина од Костура,
То је њему верло мучно било,
Удари је руком по образу;
Како је је лахко ударио,
Два јој кутња покрутио зуба; 150
Церна тече из образа кервца.
Њему Марко риеч говорио:
„Небију се тако робињице,
Већ се бију од тела канџиом.
Чујеш ли ме Нино од Костура, 155
Да ти једну приповиедку кажем,
Дат' поиграм как' сам ђаком игро."
Бесиеди му Нина од Костура:
„Бора теби! отче калуђере,
Приповиедка мени драга није — 160
Поиграј ми како с' ђаком игро."
Када поче скакат по чардаку,
Вас се чардак тресе из темеља.
Бесиеди му Нина од Костура:
Дура, дура, отче Калуђере; 165
Како силно по чардаку скачеш,
Хоћеш, болан, чардак проломити
Па ћу јадан врата уломити!"
За то Марко хаје и нехаје,
Већ се Марко под пазухо маша, 170
Десном руком под пазухо лиево;
Извадио бриеткињу ћорду,
Махом Нини одсиече главу,
И погуби до девет кадиах.
Па ми цикну Марко са чардака 175
Свога побру Халилагу старог:
К мени побро, на горње чардаке."
Виче Марко љубе Анђелие:
„Моја љубо! танана робињо,
Купи благо Нине од Костура; 180
Ово није отче калуђере,
Већ је главом Марко Краљевићу,
Да иђемо двору биелому."
Љуба га је по гласу познала
Виша му се о биеломе врату. 185
Лети к њему Халилага стари,
И његових до триста неферах.
Све Нинине дворе поробише
И пусто му благо покупише.
Оде Марко ку Прилипу граду, 190
И одведе љубу Анђелиу;
Па је биеле дворе саградио.
Млого боље нег' су прие били,
А са благом Нине од Костура,
Јер је млого односио благо. 195
Халил оде ка Стамболу граду;
Лиепо га је Марко надарио,
И његове све нефере младе,
А са благом Нине од Костура. —
Нека братјо, и нама је драго, 200
Тко под другим јаму подкопаје,
Сам ће у њу доскоро упасти,
Било тако, и бит' ће до виека.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
