Marko Kraljević i Nina od Kostura
Car čestiti divan učinio;
Sve mu lale na divanu stale,
Ponajstražnji Marko Kraljeviću.
Sve su lale zdravo i veselo,
Sam je Marko tužan neveselo. 5
Sultan car mu rieči govorio:
„Slugo moja, Marko od Prilipa!
Sve su lale zdravo i veselo,
A ti si mi, Marko, neveseo!?
Hairala, moja slugo vierna!" 10
Marko caru tiho odgovara:
„Sultan care! sunce ogrijano;
Kako ću ti ja biti veselo,
Kad je Nina od grada Kostura
Moje biele dvore porobio, 15
Moju viernu ljubu zarobio,
Staru majku konjem pogazio,
A pusto je blago pokupio, —
S toga sam ti tužan neveseo,"
Kad ga care biše razumio, 20
Liepo Marku jeste besiedio:
„Slugo moja, Marko Kraljeviću!
Bre! ako su dvori porobljeni,
Car će tebi liepše sagraditi,
U Stambolu prama dvorim svojim; 25
Ako ti je blago pokupio,
Nametnut ću harač na Bugare,
Pokupiti harač po Bugarim
Više, Marko, neg je tvoje bilo;
Ako ti je ljubu odvodio, 30
U mene je dosta sultaniah,
Pušćat ću te u biele dvore —
Uzmi, Marko, koju tebi drago."
Ali Marko caru odgovara :
„Sultan care, moje sunce žarko! 35
Istina je, mili gospodine,
Da ćeš meni dvore sagraditi,
Nametnut ćeš harač na Bugare;
Nemore se harač pokupiti,
Brez sindžirah i bez bukagiah. 40
Pa će mene kleti sirotinja:
Da me pušćaš u biele dvore,
Da ja uzmem tvoju sultaniu.
A to naša viera nedonosi,
A meni će ona besiediti 45
„„Hajd' odtale cerni Bugarine!""
Već te molim mili gospodare!
Da mi dadeš pobratima moga,
Pobratima starca Halilagu,
S' Halilagom do trista neferah; 50
Skovat ću im trista ternokopah,
Neka iđu ka Kosturu gradu;
Deli će ih Nina najimati,
Do kopaju endek oko grada,
Nek' s' neboji Kraljevića Marka." 55
To je care težko dočekao;
Daje njemu starca Halilagu,
I daje mu za trista neferah.
Liepo ga je Marko svietovao,
Svoga pobru Halilagu starog: 60
„Hajde pravo ka Kosturu gradu,
Onde će vas Nina najimati,
Sve u danu dva dukata žuta,
Da kopate endek oko grada;
A kad čuješ ti moga avaza, 65
Kad te viknem sa biele kule,
Da si meni na ćemerli kuli.
Starac ode do Kostura grada.
Nuto, bratjo, šta uradi Marko!
On se junak pokaluđerio, 70
Obuče se u cernu mantiu,
Cernu bradu pušća do pojasa,
Kamilavku na glavu natače.
I on ode do Kostura grada.
Kada bio u polje kostursko, 75
K' šedervanu, ka vodi studenoj,
On nalazi dvie dievojke hude,
Obedvie su one obielile,
Platno biele na vodi studenoj,
Njima Marko božju pomoć viče: 80
„Bog pomozi! dvie dievojke hude,
Što ste tako hude obielile?
Jer se niste mlade razudale?
One njemu po istini kažu:
„Bora tebi, otče kaluđere! 85
Težku nam je svatbarinu, braco,
Nametnuo, Nina od Kostura:
Tko s' udaje, po tri litre zlata,
Tko se ženi, daje po četiri;
A mi jesmo hude sirotice, 90
Mi nejmamo biela ni dinara !"
Pa ih pita za njegove dvore,
One su mu pravo kazivale:
„Eno dvori u Kosturu gradu,
Ponajviši a i ponajliepši; 95
K kod dvora kamena avlia,
Na avlii gvozdena kapia,
Na kapii halka pozlaćena."
Više Marko ni pitati neće,
Već nalazi dvore i avliu. 100
Kuca Marko halkom na vratima,
Zveka stoji kamene avlie;
Oćuti ga tanana robinja,
Uprav ljuba Kraljevića Marka;
Ona leti avlii na vrata, 105
Od avlie otvorila vrata,
Besiedi mu tanana robinja:
„Bog da s tobom! otče kaluđere,
Kako tučeš halkom na vratieh;
Ako čuje Nina od Kostura, 110
Ni češ otić', ni odnieti glave!"
Besiedi joj Kraljeviću Marko:
„Ja borati! tanana robinjo,
Kamo tebi Nina od Kostura?"
„Eno Nine na gornjem čardaku 115
Sio Nina, hladno pije vino,
Š njime pije do devet kadiah."
Kad je Marko rieč razabrao,
Uvodio sarca u avliu;
Pa on iđe u gornje čardake, 120
Pravo iđe k Nini od Kostura;
Njemu Marko božju pomoć viče;
„Bog pomozi Nina od Kostura!"
Njemu Nina Boga prifatio;
„Bog pomogo! otče kaluđere; 125
Odklen jesi, od koga li grada?
Nijesi li od grada Stambola?
Nisil' čuo za Kraljević Marka,
A za merka moga dušmanina?"
Marko njemu tiho besiedio ; 130
„Gospodine! Nina od Kostura,
Kad me pitaš, kazat ću ti pravo:
Ja sam mu se na smerti sgodio,
Meni šarca od ukopa dao."
To je Nini verlo drago bilo, 135
Pa on viknu sa gornjeg čardaka:
„Odi berzo, tanana robinjo!
Ti donesi blaga svakojaka,
Ama blaga Marka Kraljevića;
Blago daji otcu kaluđeru 140
A pred dušu Kraljevića Marka."
Kada čula ljuba Kraljevića,
Da joj biše Marko preminuo,
Ona daje dva dukata žuta,
A za dušu Kraljevića Marka. 145
Kad to vidi Nina od Kostura,
To je njemu verlo mučno bilo,
Udari je rukom po obrazu;
Kako je je lahko udario,
Dva joj kutnja pokrutio zuba; 150
Cerna teče iz obraza kervca.
Njemu Marko rieč govorio:
„Nebiju se tako robinjice,
Već se biju od tela kandžiom.
Čuješ li me Nino od Kostura, 155
Da ti jednu pripoviedku kažem,
Dat' poigram kak' sam đakom igro."
Besiedi mu Nina od Kostura:
„Bora tebi! otče kaluđere,
Pripoviedka meni draga nije — 160
Poigraj mi kako s' đakom igro."
Kada poče skakat po čardaku,
Vas se čardak trese iz temelja.
Besiedi mu Nina od Kostura:
Dura, dura, otče Kaluđere; 165
Kako silno po čardaku skačeš,
Hoćeš, bolan, čardak prolomiti
Pa ću jadan vrata ulomiti!"
Za to Marko haje i nehaje,
Već se Marko pod pazuho maša, 170
Desnom rukom pod pazuho lievo;
Izvadio brietkinju ćordu,
Mahom Nini odsieče glavu,
I pogubi do devet kadiah.
Pa mi ciknu Marko sa čardaka 175
Svoga pobru Halilagu starog:
K meni pobro, na gornje čardake."
Viče Marko ljube Anđelie:
„Moja ljubo! tanana robinjo,
Kupi blago Nine od Kostura; 180
Ovo nije otče kaluđere,
Već je glavom Marko Kraljeviću,
Da iđemo dvoru bielomu."
Ljuba ga je po glasu poznala
Viša mu se o bielome vratu. 185
Leti k njemu Halilaga stari,
I njegovih do trista neferah.
Sve Ninine dvore porobiše
I pusto mu blago pokupiše.
Ode Marko ku Prilipu gradu, 190
I odvede ljubu Anđeliu;
Pa je biele dvore sagradio.
Mlogo bolje neg' su prie bili,
A sa blagom Nine od Kostura,
Jer je mlogo odnosio blago. 195
Halil ode ka Stambolu gradu;
Liepo ga je Marko nadario,
I njegove sve nefere mlade,
A sa blagom Nine od Kostura. —
Neka bratjo, i nama je drago, 200
Tko pod drugim jamu podkopaje,
Sam će u nju doskoro upasti,
Bilo tako, i bit' će do vieka.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
