Марко Краљевић и Ђерзелез Алија

Извор: Викизворник


5

Марко Краљевић и Ђерзелез Алија


Шета Марко Босну камениту,
шетаја је до три годин дана,
према себе не наће јунака.
Кад се бија натраг повратија,
ту ми нађе једно Туре младо,
низа Саву и воду Дунаву,
божју помоћ Марко му назива,
„Бог помага, Краљевићи Марко!”
Марко бија ашик остануја,
остаја ашик на његова вранца.
„Ој, бога ти, море младо Туре,
оћеш ли ми ти продати вранца,
ал’ продати или поклонити.”
„Иди путем, Краљевићу Марко,
ни продавам, нити га поклањам!”
„Ајд на мегдан, о ти Туре младо,
ја ћу зорем коња да ти узнем!”
Једва Туре било дочекало,
па излезе одма на мегдана.
Тад се метну Краљевићу Марко,
он се метну лаком буздованом,
и не мога Туре да завати.
Кад се метну оно младо Туре,
Марка било мало заватило,
из седло га оно истурило.
Виде Шарац да ће Марко угинут,
па он пада на своја колена,
метну Шара засобице Марка,
на преплива Саву и Дунаву.
Марко стаде на коња Шарога,
па ми пита оно младо Туре:
„А тако ти бога, Туре младо,
од куда си и које си колено?”
Туре каже Краљевићу Марку:
„Скин’ се, каже, од твојега Шарца,
те ми љуби све четири ноге,
када те је главом износија,
иди горе на ону планину,
де се врту два црна гаврана,
ту ми седи Смиљанић Илија,
и њега питај од кује сам колено!”
Марко отиде на високе планине,
де се врту два црна гаврана,
код онога Смиљанић Илије,
право отиде у његове дворе,
и њему је бога називаја.
Тад га пита Смиљанић Илија:
„А што си ми, Марко, поцрнеја,
те си Марко земље попаднуја,
да ли си ми танац танцуваја?”
„Несам, рече, танац танцуваја,
но сам целу Босну прошетаја,
према себе не нађо јунака,
кад се врати низ ту рамну Саву,
ту ја наћо доброга јунака,
он имаше врло доброг вранца,
па ја зором вранца да му узнем,
и ту за мало једва жив утеко.”
„Побратиме, Краљевићу Марко,
а то није оно младо Туре,
по ти је то Ђерђезалић Алија,
и добро си, Марко, утекаја,
ја сам имаја девет мила брата,
и све девет он ги загубија,
сам сам овде на планине остаја.”



Референце[уреди]

Извор[уреди]

Народна књижевност Срба на Косову - Јуначке песме, приредио др. Владимир Бован, Јединство, Приштина, 1980, стр.: 146-147