Уранио Краљевићу Марко,
Да он иде у лов у планину,
Па ето га у другу одају,
Ђе 'но стоји Марково оружје,
Ту му бјеше у одаји мајка. 5
У чардаку на чардаку на четири стране,
Сва четири краја од дувара,
Чивилуци један до другога,
На свакоме сабља објешена,
Нека златна, а нека крвава. 10
Гледа Марко сабље и разгледа,
Коју ли ће сабљу припасати,
Док завика Краљевића мајка:
„Хеј, Бога ти, Марко, сине драги,
„Свачем бих се могла начудити, 15
„А тебн се ишчудит' не могу,
Што ће теби сабље оковане?
„Куд гођ ходиш, по једну доносиш;
„Неке златне, а неке крваве.
„Твоје су ми сабље додијале. 20
„Што гођ има чардак чивилука,
„Чивилуци један до другога,
„На сваком ти сабље објешене.
„Да поскидаш сабље с чивилука,
„Па да продаш за готово благо, 25
„Платио би пола Цариграда,
„Рана би ти до вијека била.
Ту се Марко насмијао мајци:
„Е, старице, моја мила мајко,
„Није Марко купов'о за благо! 30
„Ово што су златне посјеклице,
„То су мајко, моје даровнице.
„Оне што су у крв укапане,
„Ово су ми сабље од мејдана.
„Ђе гођ Марко оде у сватове, 35
„Дадоше ми сабљу од дарова.
„Ђе гођ Марко на мејдан изађе,
„Свађе добих сабљу од мејдана.
„Оне што су златне посјеклице,
„Лако би се мени исплатиле, 40
„Али оне у крв укапане,
„Не би ми се лако исплатиле,
„Јер су сабље у јунака биле,
„Кроз јуначке пролазиле руке,
„И о тврди челик окушане, 45
„Оклоп сјекле и чекрк челенке,
„А нијесу себи нахудиле!
„А да узмем златну посјеклицу,
„Да ударим по оклопу тврду,
„Што би злато прсло у комаде, 50
„А оштрице у коло савиле!"