Uranio Kraljeviću Marko,
Da on ide u lov u planinu,
Pa eto ga u drugu odaju,
Đe 'no stoji Markovo oružje,
Tu mu bješe u odaji majka. 5
U čardaku na čardaku na četiri strane,
Sva četiri kraja od duvara,
Čiviluci jedan do drugoga,
Na svakome sablja obješena,
Neka zlatna, a neka krvava. 10
Gleda Marko sablje i razgleda,
Koju li će sablju pripasati,
Dok zavika Kraljevića majka:
„Hej, Boga ti, Marko, sine dragi,
„Svačem bih se mogla načuditi, 15
„A tebn se iščudit' ne mogu,
Što će tebi sablje okovane?
„Kud gođ hodiš, po jednu donosiš;
„Neke zlatne, a neke krvave.
„Tvoje su mi sablje dodijale. 20
„Što gođ ima čardak čiviluka,
„Čiviluci jedan do drugoga,
„Na svakom ti sablje obješene.
„Da poskidaš sablje s čiviluka,
„Pa da prodaš za gotovo blago, 25
„Platio bi pola Carigrada,
„Rana bi ti do vijeka bila.
Tu se Marko nasmijao majci:
„E, starice, moja mila majko,
„Nije Marko kupov'o za blago! 30
„Ovo što su zlatne posjeklice,
„To su majko, moje darovnice.
„One što su u krv ukapane,
„Ovo su mi sablje od mejdana.
„Đe gođ Marko ode u svatove, 35
„Dadoše mi sablju od darova.
„Đe gođ Marko na mejdan izađe,
„Svađe dobih sablju od mejdana.
„One što su zlatne posjeklice,
„Lako bi se meni isplatile, 40
„Ali one u krv ukapane,
„Ne bi mi se lako isplatile,
„Jer su sablje u junaka bile,
„Kroz junačke prolazile ruke,
„I o tvrdi čelik okušane, 45
„Oklop sjekle i čekrk čelenke,
„A nijesu sebi nahudile!
„A da uzmem zlatnu posjeklicu,
„Da udarim po oklopu tvrdu,
„Što bi zlato prslo u komade, 50
„A oštrice u kolo savile!"
