Женио се млад Марко,
Он запроси Јелену;
Не да мајка Јелену,
Већ му даје Јагоду.
Јагода је старија,
А Јелена мудрија.
Узе Марко Јагоду.
Кад су дошли до мора,
Груне Марко Јагоду!
Па се враћа свом роду:
"Добро вече, родбино!"
"Бог дај, зете, млад Марко!
Што нам ради Јагода?"
"Синоћ платно саткала,
Јутрос чедо родила!
Послала ме Јагода,
Да ми дате Јелену -
Да јој платно бјељушка,
Да јој чедо љуљушка!"
Дадоше му Јелену.
Кад су дошли до мора,
Ал' говори Јелена:
"Што се бијели на мору?
Ил' је пјена са мора,
Ил' је риба моруна,
Ил' сејина кошуља?"
Одговара млад Марко:
"Нит је пјена са мора,
Нит је риба моруна,
Већ сејина кошуља."
Цикну, врисну Јелена:
"Јаој, мајко, до Бога!
Имала си два грозда,
Дође птица са мора,
Позобала обадва!"
