Ženio se mlad Marko,
On zaprosi Jelenu;
Ne da majka Jelenu,
Već mu daje Jagodu.
Jagoda je starija,
A Jelena mudrija.
Uze Marko Jagodu.
Kad su došli do mora,
Grune Marko Jagodu!
Pa se vraća svom rodu:
"Dobro veče, rodbino!"
"Bog daj, zete, mlad Marko!
Što nam radi Jagoda?"
"Sinoć platno satkala,
Jutros čedo rodila!
Poslala me Jagoda,
Da mi date Jelenu -
Da joj platno bjeljuška,
Da joj čedo ljuljuška!"
Dadoše mu Jelenu.
Kad su došli do mora,
Al' govori Jelena:
"Što se bijeli na moru?
Il' je pjena sa mora,
Il' je riba moruna,
Il' sejina košulja?"
Odgovara mlad Marko:
"Nit je pjena sa mora,
Nit je riba moruna,
Već sejina košulja."
Ciknu, vrisnu Jelena:
"Jaoj, majko, do Boga!
Imala si dva grozda,
Dođe ptica sa mora,
Pozobala obadva!"
