Мали молитвеник (1929)

Извор: Викизворник
МАЛИ МОЛИТВЕНИК
Писац: Јован Константиновић
Средио прота Јован Константиновић, српски православни парох у Славонској Пожеги. Штампано у Загребу 1929. године. Приређено према пдф издању са сајта Храма светог апостола Јакова, брата Господњег из Дубоке код Јагодине. Наслове, поднаслове и превод тропара светом Сави додао Смарт.


ВО ИМЈА
ОТЦА И СИНА
И СВЈАТАГО ДУХА
АМИН

Основне молитве[уреди]

Увод[уреди]

Све што видимо око нас, над нама, и што знамо, а не видимо да постоји око нас, под нама, и што је у нама - све је то Бог створио. Зато се он зове Створитељ неба и земље и свега што се види и не види. Кад је Бог створио свет није га пустио самог себи, него и данас и увек се брине и свету и свему што је у свету, и ништа не бива без његове свете воље. Та брига Божја о свету зове се Промисао Божји, а Бог за то што се о свему брине и све држи у својој власти - Сведржитељ.

Бог је само један, а три су лица Божја: Бог Отац, Бог Син и Бог Свети Дух. Но то нису три бога него један Бог, а та три лица Божја зову се једним именом: Пресвета Тројица.

Бог Отац зове се још и Господ Саваот, што значи Господ Сила или Господ Сведржитељ. Бог Отац је пре свих векова родио свога Сина Господа Исуса Христа, а кад је настало последње време послао га је у свет кроз Пресвету Деву Марију или Пресвету Богородицу. Од Њега исходи и Свети Дух, и јавља се људима преко Његова Сина Господа Исуса Христа.

Сви људи који тако верују зову се православни Хришћани, и чине међусобом једну велику заједницу која се зове Православна Хришћанска Црква.

Ми православни Хришћани, кад хоћемо да покажемо своју веру, показаћемо кад се прекрстимо и кажемо овако:

во имја Отца и Сина и Свјатаго Духа Амин

а то значи:

у име Оца и Сина и Светога Духа Амин.

Заиста, тако је.

Како знамо да је све нас Бог створио, да се брине о нама, и да без Његове свете воље ништа не бива у свету, онда треба и да му се молимо. А молићемо се најбоље онако и оним молитвама како нас је научила наша света православна црква.

Молитва Господња[уреди]

Најлепша и најпотпунија молитва јесте молитва Господња или „Оче наш“.

„Оче наш“ се за то зове молитва Господња што нас је тој молитви научио Господ наш Исус Христос. А најлепша и најпотпунија је та молитва зато што у њој има најкраће, а ипак све што треба да молимо од Оца небеског за нашу душу и тело. Та молитва гласи:

Отче наш, иже јеси на небесјех; да свјатитсја имја твоје; да придет царствије твоје; да будет воља твоја, јако на небеси и на земљи; хљеб наш насушниј дажд нам днес; и остави нам долги нашја, јакоже и ми остављајем должником нашим; и не воведи нас во искушеније; но избави нас от лукаваго.

Оче наш, који си на небесима, да се свети име твоје; да дође царство твоје; да буде воља твоја, како на небу тако и на земљи; хљеб наш насушни дај нам данас; и остави (опрости) нам дугове (грехе) наше као што и ми остављамо (опраштамо) дужницима (онима који су нам згрешили, који су нас увредили) нашим; и не уведи нас у искушење (напаст); но избави нас од лукавога (ђавола).

Поздрав Мајци Божјој[уреди]

Уз ову молитву ваља увек очитати и молитву Пресветој Богородици – поздрав Мајци Божјој:

Богородице Дјево, радујсја, благодатнаја Марије, Господ с Тобоју! Благословена ти во женах, и благословен плод чрева твојего, јако Спаса родила јеси душ наших.

Богородице Дево, радуј се (здраво да си!) благодатна Маријо, Господ је с Тобом. Благословена си ти међу женама и благословен је плод утробе твоје, јер си родила Спаситеља душа наших.

Осим ових молитава има још пуно молитава које је саставила св. православна црква за сваки пригодни случај у животу, а ово су најобичније:

Молитва Светој Тројици[уреди]

1.

Свјатиј Боже, свјатиј крепки, свјатиј безсмертниј - помилуј нас (3 пута).
Слава Отцу и Сину и Свјатому Духу; и ниње и присно и во вјек и вјеков. Амин.

Свети Боже, свети крепки (јаки), свети бесмртни - смилуј се на нас (3 пута).
Слава (нека је) Оцу и Сину и Светом Духу; и сада и свагда и у веке векова. Амин.

2.

Пресвјатаја Тројице помилуј нас; Господи, очисти грехи нашја; Владико, прости беззаконија нашја; Свјатиј, посјети и исцјели немошчи нашја, имене Твоего ради.

Пресвета Тројице смилује се на нас: Господе, очисти грехе наше; Владаоче, опрости безакоња наша; Свети (Душе), дођи и излечи немоћи (слабости) наше ради (светиње) имена свога.

У овој молитви молимо се св. Тројици овако:

Богу Оцу = Свети Боже, Господе,

Богу Сину = Свети Крепки, Владаоче,

Богу Св. Духу = Свети бесмртни, Свети (Душе).

Овим уједно и показујемо своју веру да је Бог Отац, Бог Син и Бог Св. Дух доиста један Бог. Зато и велимо: „имена Твојега ради“, а не „имена Ваших ради“.

3.

Упованије моје Отец, прибјежишче моје Син, покров мој Дух Свјатиј; Тројице свјатаја, слава тебје!

Надање је моје Отац, уточиште моје Син, заштита моја Дух Свети; Тројице света слава теби!

Молитва јутарња[уреди]

От одра и сна воздигл мја јеси, Господи, ум мој просвјети и сердце, и устње моји отверзи во јеже пјети тја, свјатаја Тројице: свјат, свјат, свјат јеси, Боже, Богородицеју помилуј нас.

Од постеље и сна подигао си ме, Господе, ум мој просветли и срце, и усне моје отвори да ти појем света Тројице: свет, свет, свет јеси Боже, Богородицом (молитвама њезиним) смилује се на нас.

Молитва пре ручка[уреди]

Господи, Исусе Христе Боже наш, благослови нам јастије и питије сије, молитвами пречистија Твојеја Матере и свјех свјатих Твојих.

Господе Исусе Христе Боже наш, благослови нам јело и пиће ово, молитвама пречисте Твоје Матере и свих светих Твојих.

Молитва после ручка[уреди]

Благодарим тја, Христе Боже наш, јако наситил јеси нас земних Твојих благ; не лиши нас и небеснаго Твојего царствија, но јако посредје учеников Твојих пришел јеси, Спасе, мир дајај им, приди и к нам и спаси нас.

Благодаримо ти, Христе Боже наш, што си нас наситио земаљских Твојих добара; не лиши нас (не ускрати нам) и небесног Твога царства, него као што си посред ученика својих дошао, Спаситељу, мир дајући им, дођи и к нама, и спаси нас.

Молитва пре вечере[уреди]

Јадјат убози и наситјатсја, и возхваљат Господа взискајушчи јего, жива будут сердца их во вјек вјека.

Једу сиромаси и наситиће се, и хвалиће Господа сви који га траже, а срца њихова живеће у век века.

Молитва после вечере[уреди]

Возвеселил ни јеси, Господи, во творенијих твојих и во дјељех руку твојеју возрадујемсја. Знаменасја на нас свјет лица твојего, Господи. Дал јеси веселије в сердце мојем.
От плода пшеници, вина и јелеја својего умножишсја.
В мире вкупје усну и почију, јако ти, Господи, јединаго на упованији вселил мја јеси.

Развеселио си нас Господе, у створењима својима, и у делима руку Твојих радоваћемо се. Показа се нама светлост лица Твога, Господе. Дао си му весеље у срцу мојему.
Од плода пшенице, вина и уља својега умножише се (људи који се уздају у тебе).
У миру ћу одмах заспати и починути (одморити се), јер си Ти, Господе, и кад сам сам(а) ухвање (нада) моја.

Молитва пре спавања[уреди]

Господи, Боже наш, јеже согрјеших во дни сем: словом дјелом и помишљенијем, јако благ и человекољубец Бог прости ми, мирен сон и безмјатежен даруј ми, ангела твојего хранитеља посљи покривајушча и собљудајушчљ мја от всјакаго зла; јако ти јеси хранитељ душам и тјелесем нашим, и тебје славу возсилајем: Отцу и Сину и Свјатому Духу; ниње и присно и во вјеки вјеков. Амин.

Господе Боже наш, што сагреших у дану овом: речју, делом и помишљу, као добар и човекољубац Бог опрости ми, миран сан и без узнемирења даруј ми, анђела Твога чувара пошаљи ми да ме заклони и сачува од сваког зла, јер си ти чувар душама и телима нашима, и теби славу одашиљемо: Оцу и Сину и Светому Духу; сада и свагда и у веке векова. Амин.

Молитва анђелу чувару[уреди]

Анђеле Божји, хранитељу мој свјатиј, живот мој собљуди во страсје Христа Бога. Ум мој утвердиво истињем пути, и к љубви горњеј ујазви душу моју, да тобоју направљајем получу од Христа Бога велију милост.

Анђеле Божји, чувару мој свети, живот мој сачувај у страху према Богу. Ум мој утврди на истинитом путу и у љубави к Богу утврди душу моју, да тобом управљан(а) (твојим упутством) добијем од Христа Бога велико милост.

Молитва Светоме Духу[уреди]

Царју небесниј, Утјешитељу Душе истини, иже вездје сиј и всја исполњајај, сокровишча благих и жизњи податељу, приди и вселисја в ни, и очисти ни от всакија скверни, и спаси, блаже, души нашја.

Царе небесни, утешитељу, Душе истинити, који си свагде и све испуњаваш, ризницо блага (добара), и живота даваоче, дођи и усели се у нас и очисти нас од сваке нечистоће и спаси, добри душе наше.


Овом молитвом треба да се молимо пре почетка сваког доброг дела (посла). Овом молитвом почиње и св. наша православна црква свако своје богослужење, а Држава и Школа свој рад.

Молитва пре учења[уреди]

Преблагиј, Господи, ниспосли нам благодат всесвјатаго твојего Духа, озарјајушчују и крепљајушчују душевнија нашја сили, во јеже, би внимајушче преподавајемому нам ученију, бозрасли тебје, Создатељу нашему на славу, родитељем нашим на радост, отечеству же нашему на ползу. Амин.

Преблаги Господе, пошаљи нам благодат најсветијега Твојега Духа, која обасјава и укрепљује душевне наше силе да би ми пазећи на предавану нам науку узрасли теби, Створитељу нашему на славу, родитељима нашим на радост, а отаџбини нашој на корист. Амин.

Молитва после учења[уреди]

Благодарим тја, Создатељу, јако сподобил јеси нас благодати твојеја во јеже внимати нам ученију.
Спаси и помилуј благовјернаго и Христољубиваго Государја и Краља нашего Александра Перваго и вес Краљевски Дом.
Благослови начелники нашја, родитељи нашја и учитељи, водјашчија нас твојеја истини, нам же даруј силу и крјепост к продлженију полезнаго нам ученија. Амин.

Благодаримо ти, Створитељу, што си нас удостојио благодати твоје, да можемо пазити на учење. Спаси и помилуј благоверног и Христољубивог Господара и Краља нашег Александра Првог и сав Краљевски Дом. Благослови старешине наше, наше родитеље и учитеље који нас воде познању твоје истине, а нама даруј силу и моћ да можемо продужити корисно нам учење. Амин.

Молитва пре причешћа[уреди]

Вјерују, Господи, и исповједују, јако ти јеси во истину Христос Син Бога живаго, пришедиј в мир грјешнија спасти от њих же первиј (перваја) јесам аз.
Јешче вјерују јако сије јест самое пречистоје тјело твоје, и сија јест сама честнаја кров твоја; мољу сја убо тебје: помилуј мја, и прости ми прегрјешенија моја вољнаја и невољнаја, јаже словом, јаже дјелом, јаже вједјенијем и невједјенијем и сподоби мја неосуждено причасти сја пречистих твојих тајинстав во остављеније грјехов и жизањ вјечнују.
Вечери твојеја тајнија днес Сине Божиј причасника (причасницу) мја прими, не бо врагом твојим тајну повјем, ни лобзанија ти дам јако Јуда, но јако разбојник исповједају тја: помјани мја Господи во царствији твојем.
Да не в суд или во осужденије будет мње причашченије свјатих твојих тајин, Господи, но во исцељеније души и тјела.

Верујем, Господе, и исповедам да си ти у истину Христос, Син Бога живог, који је дошао у свет да спасе грешнике од којих сам први (прва) ја.
Још верујем да је ово само пречисто тело твоје и да је ово сама драгоцена крв твоја; молим се дакле теби: смилује се на ме, и опрости ми погрешења моја што учиних хотимице или не хотимице, било речју, било делом, било знањем или у незнању; у удостој ме да се неосуђено (без казне) причестим пречистих твојих тајана ради опроштења грехова и ради живота вечнога.
Вечере твоје тајне данас, Сине Божји, за учасника ме прими, јер нећу непријатељима одати тајне, нити цјелова ти дати као Јуда, него као разбојник (на Крсту) исповедам те, сети ме се Господе у царству твоме.
Да ми не буде на казну или на осуђење причешћивање (примање) светих твојих тајни, Господе, него на исцељење (оздрављење) душе и тела.

Кад си очитао ту молитву сети се свих грехова својих што си починио и што нисиможда свештенику у исповеди рекао, покај се искрено за њих, одлучи тврдо да више нећеш грешити, и помоли се Богу скрушена срца овако: Боже, буди милостив мени грешном (грешној)!

За тим се прекрсти, скрсти руке на прса, и смерно приступи св. тајни причешћа.

Молитве после причешћа[уреди]

А кад си се причестио, и анафору примио, благодари Богу овим молитвама:

1.

Владико Христе Боже, царју вјеков и содјетељу всјех, благодарју тја о всјех, јаже ми подал јеси, благих, и о причашченији пречистих и животворјашчих твојих тајинстав: мољу убо тја, блаже и человјекољубче, сохрани мја под кровом твојим, и в сјени крилу твојеју. И царуј ми чистоју совјестију даже до посљеднаго мојего издиханија, достојно причашчати сја свјатињ твојих во остављеније грјехов и в жизањ вјечнују. Ти бо јеси хљеб животни, источник свјатињи, податељ благих, и тебје славу возсилајем со Отцем и Свјатим Духом ниње и присно и во вјеки вјеков. Амин.

Владаоче Христе Боже, царе векова и Творче свега, благодарим ти за сва, што си ми даровао, добра и за примање пречистих и животворних твојих тајана: молим те дакле, добри и човекољупче, сачувај ме под заштитом твојом и заклони ме снагом твојом. И даруј ми чистом савешћу све до последњега мојега издисаја достојно примати у себе светиње твоје ради остављења грехова и ради живота вечнога. Јер ти си хлаб за живот, извор светиње и дарове делиш, и теби славу уздижем са Оцем и Светим Духом сада и свагда и у веке векова. Амин.

2.

Тјело твоје свјатоје, Господи Исусе Боже наш, да будет ми в живот вјечниј, и кров твоја честнаја во остављеније грјехов.
Буди же ми благодареније сије в радост, здравије и веселије, во страшноје же и второје пришчествије твоје, сподоби мја грјешнаго (грјешнују) стати одеснују слави твојеја молитвами пречистија твојеја матере и всјех свјатих.

Тело Твоје свето, Господе Исусе Христе Боже наш, нека ми буде за живот вечни, и твоја драгоцена крв за опроштење грехова.
Нека ми буде благодарност ова на радост, здравље и весеље и у страшном и другом доласку Твојем, удостој ме грешног (грешну) да станем с десне стране у слави Твојој молитвама Твоје Пречисте Матере и свих светих.

3.

Пресвјатаја Владичице Богородице, свјете помраченија мојеја души, надежде, покрове, прибјежишче, утјешеније, радованије моје! Благодарју тја, јако сподобила мја јеси недостојнаго (недостојнују) причастника (причастницу) бити пречистаго тјела Сина твојего.
Но рождшаја истиниј свјет, просвјети моја умнија очи сердца; јаже источник безсмертија рождшаја ожитвори мја умертвљенаго (умертвљенују) грјехом; јаже милостиваго Бога љубоблагоугоутробнаја Мати помилуј мја, и дажд ми умиљеније и сокрушеније в сердце мојем и смиреније во мисљех мојих и возваније во пљененијих помишљениј мојих.
И сподоби мја до посљедњаго издиханија неосуждено примати пречистих тајин освјашченије, во исцјељеније души и тјела; и подажд ми слези покајанија и исповједанија во јеже пјети и славити тја во всја дни живота мојего, јако благословена и препрослављена јеси во вјеки. Амин.

Пресвета Владарко Богородице, светлости помрачене моје душе, надо, заштито, уточиште, утехо, радости моја! Благодарим ти што си удостојила мене недостојног (недостојну) да се причестим пречистог тела и драгоцене крви Сина твога.
Па ти која си родила истиниту светлост, просветли умне очи духа мога; ти која си родила извор бесмртности, оживи и мене, којега (коју) је грех већ умртвио; ти пуна љубави милостива мати милостивог Бога, смилуј се на мене, и дај ми да ожалим и окајем грехе моје у срцу мојему, и да се понизим у мислима мојима и тргнем од свих грешних помисли.
Удостој ме до последњега мојега издисаја да без казне примам пречисте тајне и њима се освећујем ради исцелења душе и тела; и дај ми да се са сузама кајем и исповедам, да те појем и славим у све дане живота мога, јер си благословена и од свега више прослављена у веке. Амин

Молитве за путнике[уреди]

1.

Боже, Боже наш, истиниј и живиј пут, путешествовавиј со слугоју својим Јосифом, спутешествуј, Владико, и рабу твојему (рабје твојеј) …. (име), и всјакаго обуреванија и навјета избави, и мир и благомошчије паки устрој: всјакија правди промисљ творјашча по заповједем твојим, и испољнена житејских и небеских благ бивша, паки возвратитсја благоволи.

Боже, Боже наш, који си истинити и живи пут путовао са својим слугом Јосифом, буди сапутник, Владаоче, и слузи својему (слушкињи својој) … (име) и избави га (ју) од сваке непогоде и искушења, па му опет дај мир и добру срећу. Помози му (јој) да вршећи по заповедима твојим сваку правду, обогаћен(а) земаљским и небесним добрима опет се (кући) врати.

2.

Стопи человјеческија исправљај, Господи, призри милостивно на раба твојего (рају твоју) … (име), и простив јему (јеј) всјакоје прегрјешеније вољеноје и невољеноје, благослови благоје намјереније совјета јего (јеја) и исходи и входи с путешествијем исправи.

Господе, који управљаш стопама човечјим, погледај милостиво на слугу свога (слушкињу своју) … (име) и опрости му (јој) сваки грех хотимични или нехотимични, па благослови добру намеру његове (њезине) одлуке и буди му (јој) у помоћи у путу на поласку и на повратку.

3.

Исаку и Товији ангела спутника пославиј и тјем путешествије и возврашченије их мирноје и благополучноје сотворивиј, и ниње, преблаже, ангела мирна рабу твојему (рабје твојеј) ... (име) нами тебје мољашчемусја (мољашчејсја) посљи, војеже наставити јего (ју) на всјакоје дјело благоје, и избавити от враг видимих и невидимих и от всјакаго злаго обстојанија, здраво же мирно и благополучно во славје твојеј возвратити.

Господе, који си послао анђела да буде сапутник Исаку и Товији, и тим им помогао у путу да су мирно путовали и срећно се повратили, и сада добри Боже, пошаљи слузи својему који (слушкињи својој која) се преко нас теби моли, анђела мирна да га (ју) поучи у сваком добром делу и избави га (ју) од видљивих и невидљивих непријатеља и од сваке зле прилике, па да се здраво, мирно и срећно поврати теби на славу.

4.

Луцје и Клеопје во Емаус спутешествовавиј, и весело во Јерусалим возвратитсја твојим преславним познанијем сотвориј, спутешствуј твојеју благодатију и божественим благословенијем и ниње рабу твојему (рабје твојеј) … (име) нами тебје приљежно мољашчему сја (мољашчеј сја), и во всјаком дјеље блазје во славје пресвјатаго имене твојего благопоспјеши во здравији и благополучији собљудаја и возврашчаја во времја благоподобно.

Господе, који си заједно с Луком и Клеопом у Еманус путовао и учинио да су се, познавши те у слави твојој, весело у Јерусалим повратили, буди и сада сапутник слузи својему (слушкињи својој) … (име) који (која) се преко нас усрдно теби моли, и помози му (јој) твојом милошћу и божанским благословом у сваком добром делу на славу пресветог имена твојега; сачувај га (ју) у здрављу и доброј срећи да се поврати у време кад буде најзгодније.

Молитве за болеснике[уреди]

1.

Владико, Вседержитељу, врачу душ и телес, смирјај и возносјај и паки исцељајај, брата нашего (сестру нашу) … (име) немошчствујушча (-јушчу) посјети милостију твојеју. Простри мишцу твоју исполњену исцељенија и врачби, и исцјели јего (ју), востављај от одра и немошчи, запрети духу немошчи, остави от њего (њеја) всјаку јазву, всјаку бољезањ, всјаку рану, всјаку огњевицу и трјасавицу. И ашче јест в њем (њеј) согрјешеније или безаконије, ослаби, остави, прости твојего ради человекољубија. Јеј, Господи, пошчади созданије твоје во Христе Исусе, Господје нашем.

Владаоче, Сведржитељу, љечниче диша и тела, који обараш и подижеш, кажњаваш и опет исцељујеш, посети милошћу својом брата нашег (сестру нашу) … (име) у болести. Пружи мишицу твоју пуну исцелења, и лека, и излечи га (ју), подигни га (ју) од постеље и немоћи, запрети духу немоћи, уклони од њега (ње) сваку бол, сваку болест, сваку рану, сваку врућицу и грозницу. И ако има у њега (ње) греха или безакоња, лиши га (ју) тога, уклони, опрости, у име свога човекољубља. Да, Господе, поштеди створење своје у име Господа нашег Исуса Христа.

2.

Врачу душ и тјелес, со умиљенијем в сердце сокрушеном к тебје припадајем и стењашче вопијем ти: исцјели бољезњи, уврачуј страсти души и тјела раба твојего (раби твојеја) … (име), и прости јему (јеј) јако благосерд всја прегрјешенија вољнаја и невољнаја, и скоро воздигни от одра бољезни.

Лечниче душа и тела са понизношћу у срцу сакрушеном теби припадамо и уздахом из дубине душе вичемо ти: исцели болести, излечи муке душе и тела слуге свога (слушкиње своје) … (име), и опрости му (јој) као милосрдан све што ти сагреши хотимице и нехотимице, и брзо га (ју) подигни са постеље болесничке.

3.

Не хотјај смерти грјешних но јеже обратитсја и живим бити им, пошчади и помилуј раба твојего (рабу твоју)… (име) милостиве, запрјети бољезњи, остави всју страст и вес недуг, утоли зиму и огањ и прости крјепкују твоју руку, и јакоже Јаирову дшчер от одра бољезњи возвигни, и здрава (здраву) представи.

Господе милостиви, који нећеш да човек у греху умре него да се обрати и жив буде, поштеди и смилуј се на слугу свога (слушкињу своју) … (име), запрети болести, ослободи га (ју) сваке муке и свега бола, ублажи зиму и огањ, и пружи му (јој) твоју снажну руку, па га (ју) као Јаирову кћер подигни са постеље болесничке и здравље му (јој) поврати.

4.

Согрјешихом и безаконовахом, и сего ради праведни твој гнев постиже нас, Господи Боже наш, и сјен смјертнаја обиде нас, и к адовим вратом приближихомсја; но к тебје, Богу нашему в бољезњи вопијем: пошчади, пошчади људи твоја и раба твојего (рабу твоју) … (име), и не погуби до конца смирено молимтисја, услиши и помилуј.

Господе, Боже наш, згрешисмо и чињашмо безакоња, и тога ради, нас и постиже твој праведни гнев, а сенка смрти обилази око нас и приближисмо се адовим (пакленим) вратима; али у болести к теби, Богу нашему вичемо: поштеди, поштеди људе своје и слугу свога (слушкињу своју) … (име), и не погуби до краја, смирено молимо ти се, услишај (чуј нас) и смилуј се на нас.

Молитве за мртве[уреди]

а) за одрасле[уреди]

Боже духов и всјакија плоти смерт поправиј и дјавола упразднивиј, и живот миру твојему даровавиј, сам, Господи, упокој душу раба твојего (раби твојеја) … (име) в мјестје свјетље, в мјестје злашње, в мјестје покојње: отњуду же отбјеже бољезањ, печаљ и воздиханије. Всјакоје согрешенијњ содјејаноје им (јеју) словом, или дјелом, или помишљенијем јако благ и человекољубец Бог прости, јако њест человјек иже жив будет и не согрјешит; ти бо једин јеси кроме грјеха, и правда твоја правда во вјеки, и слово твоје истина. Јако ти јеси воскресеније и живот и покој усопшаго раба твојего (успошија раби твојеја) … (име) Христе Боже наш, и тебје славу возсилајем со безначалним твојим Оцем и пресвјатим и благим и животворјашчим твојим Духом ниње и присно и во вјеки вјеков. Амин.

Боже духова и свакога тела, ти који си сатро смрт и победио ђавола, и живот свету твом даровао! Ти Господе, упокој душу слуге твога (слушкиње твоје) … (име) у месту светлом, у месту цветном, у месту мирном: где нема болести, жалости ни уздисања. Опрости му (јој) све што ти сагреши речју, или делом или помишљу, јер си ти Бог добри и волеш људе; а нема човека који је жив и да није сагрешио, тек ти си једини без греха, и правда је твоја правда на веки, и реч је твоја истина. Ти си пак Христе Боже наш, васкрсење и живот и покој умрлога слуге твога (слушкиње твоје) … (име), и теби славу узносим са твојим Оцем који нема почетка, и пресветим и добрим и животворним твојим Духом сада и свагда, и у веке векова. Амин.

б) за децу[уреди]

1.

Господи Исусе Христе Боже наш, породившимсја от води и духа, и в непорочном житији к тебје престављајушчим сја царство небесноје дати објешчавиј и рекиј: оставите дјети приходити ко мње, такових бо јест царство небесноје, смирено молимсја ниње от нас престављеному рабу твојему (рабје твојеј) непорочному младенцу… (име) по твојему неложному објешчанију, царствија твојего насљедије даруј; нас же безпорочноје сподоби преити и Христијанскоје скончачати житје со всјеми свјатими в небесних червозјех водворитисја. Јако ти јеси воскресеније, живот и упокојеније всјех рабов твојих и ниње престављеному рабу твојему (представљеној рабје твојеј) младенцу… (име) Христе Боже наш.

Господе Исусе Христе Боже наш, који си обећао да ћеш дати небесно царство онима, који се роде од воде и духа (у светом крштењу), и у невином животу теби невином животу теби одилазе, и који си рекао: оставите децу да прилазе к мени, јер је такових царство небесно, смирено молимо ти се, даруј у наслеђе небесно царство, као што си за стално обећао слузи твоме (слушкињи твојој) невиному детету… (име) које сад од нас теби иде; а нас удостој да без греха пређемо и свршимо Хришћански живот, и да дођемо у небесне дворе међу све свете твоје. Јер си ти васкрсење, живот и упокојење свих слугу твојих па и сада умрломе слузи твоме (слушкињи твојој) детету… (име) Христе Боже наш.

2.

Храњај младенци, Господи, в нињешњем житији, в будушчем же вјецје уготовиј им пространство, Аврамово лоно, и по чистотје ангелскаја свјетообразнаја мјеста, в њихже водворјајутсја праведних дуси; ти сам Владико Христе, душу раба твојего (раби твојеја) младенца… (име) прими с миром. Ти бо рекл јеси: оставите дјети прити ко мње, такових бо јест царство небесноје. Тебје бо подобајет всјакаја слава, чест и поклоњеније со Оцем и Свјатим Духом, ниње и присно и во вјеки вјеков. Амин.

Господе, који чуваш децу у садашњем животу, а будућем си припремио им пространство, крило Аврамово, и рад њихове чистоће светла анђеоска места где и долазе праведне душе; ти сам, Владаоче Христе, душу слуге твога (слушкиње твоје) детета… (име) прими с миром. Јер ти си рекао: пустите децу да долазе к мени, јер је такових царство небесно. Теби пак припада свака слава, част и поклоњење са Оцем и Светим Духом, сада и свагда, и у веке векова. Амин.

Симбол вере и Божје заповести[уреди]

Све ове лепе молитве Бог ће нам онда испунити, ако тврдо верујемо у њега. Све што нама православним Хришћанима ваља веровати има укратко изложено у Симболу вере. Симбол вере саставили су св. Оци на првом и другом васељенском сабору, а саставили су га ради одбране и очувања св. православне вере од лажних учитеља – од јеретика. Симбол вере дели се у дванаест чланова а гласи:


Вјерују: / Верујем:

1. … во јединаго Бога, Отца, Вседержитеља, Творца небу и земљи, видимим же всјем и невидимим.

… у једнога Бога Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље, и свему што се види и не види.

2. … и во јединаго Господа Исуса Христа, Сина Божија јединороднаго, иже от Отца рожденаго прежде всјех вјек, свјета од свјета, Бога истина од Бога истина, рождена не сотворена, јединосушна Отцу, имже свја биша.

… и у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божјега јединца, који је од Оца рођен пре свих векова, светлост од светлости, Бог истинити од Бога истинитог, рођен а не створен, потпуно једнак Оцу, и кроз кога је све постало.

3. … нас ради человјек и нашего ради спасенија сшедшаго с небес, и воплотившагосја от Духа Свјата и Марији Дјеви, и вочеловјешчасја.

… који је нас ради људи и нашега ради спасенија сишао с неба и примио тело од Духа Света и Марије Деве, и постао човек.

4. … распјатаго же за ни при Понтијстјем Пилатје, и страдавша и погребена.

… који је пак распет за нас за владе Понтијског Пилата, и страдао и сахрањен био.

5. … и воскрешаго во третиј дењ по писанијем.

… и који је васкрсао у трећи дан као што је писано (у св. Писму).

6. … и восшедшаго на небеса и сједјашча одеснију Отца.

… и који је узашао на небеса и седи с десне стране Бога Оца.

7. … и паки градушчаго со славоју судити живим и мертвим, јегоже царствију не будет конца.

… и који ће опет доћи са славом да суди живима и мртвима и његову царству неће бити краја.

8. … и в Духа Свјатаго, Господа, животворјашчаго, иже от Отца исходјашчаго, иже со Отцем и Сином споклањајема и сославима, глаголавшаго пророки.

… и у Духа Светога, Господа, који оживљује, који од Оца исходи, којему се ваља клањати и славити га као Оца и Сина, који је говорио преко пророка.

9. … во једину , свјатују, соборнују, и апостолскују церков.

… у једну свету, саборну (општу) и апостолску цркву.

10. Исповједују једино крешченије во остављеније грјехов.

Исповедам једно крштење ради опроштења грехова.

11. Чају воскресенија мертвих

Чекам васкрсење мртвих

12. … и жизни будушчаго вјека. Амин.

… и живот будућега века. Амин.


Исповедајући овако своју веру, морамо се и надати да ће Бог испунити сваку нашу праведну молбу, и да ће нам после смрти подарити вечно блаженство. Но и вера наша и наша нада неће бити код Бога примљена, ако у нашем срцу нема највише и најчишће хришћанске врлине, а то је љубав.

Морамо дакле: веровати у Бога, надати се у Бога и љубити Бога, ако хоћемо да нам наша молитва буде услишана.

Веру своју исказујемо у симболу вере, своју наду у молитви Господњој, а љубав своју исказаћемо ако Божје заповести испуњавамо.

Две највеће заповести Божје јесу:


1. Љуби Господа Бога свога свим срцем својим, свом душом својом и свом мишљу својом.


А друга је слична њојзи:


2. Љуби ближњега својега као самога себе.


У тим двема заповедима је сав закон Божји. Опширније пак изложен је закон Божји у 10 Божјих заповеди. Њих је написао сам Бог, и предао их је пророку Мојсију на гори Синајској. Оне су написане на две камене плоче. На једној су написане прве четири заповеди, а на другој осталих шест. Те су заповеди ове:


1. Аз јесам Господ Бог твој, да не будет тебје бози ини развје мене.

Ја сам Господ Бог твој, немој имати других богова осим мене.

2. Не сотвори себје кумира ни всјакаго подобија јелика на небеси горје, и јелика на земљи низу, и јелика во водах, и под земљеју – да не поклонишисја им ни послужиши им.

Не прави себи кипа нити икаквог лика од оног што је на небу горе, ни од оног што је на земљи доле, ни од оног што је у води и под земљом – не клањај им се нити им служи.

3. Не возмеши имене Господа Бога твојего всује.

Не узимај имена Господа Бога твога узалуд.

4. Помни дењ суботни, јеже свјатити јего; шест дниј дјелај, и сотвориши в њих всја дјела твоја; в дењ же седмиј, субота, Господу Богу твојему.

Сећај се дана одмора да га светкујеш; шест дана ради и свршуј у њих сва дела твоја, а у дан седми (недељу) нека је одмор, Господу Богу твојему. [До доласка на земљу Господа Исуса Христа славила се субота као дан одмора, а од како је Господ Исус Христос у недељу васкрсао, слави се недеља као седми дан – дан одмора.]

5. Чти отца твојего и матер твоју, да благо ти будет, и да долгољетен будеши на земљи.

Поштуј оца свога и матер своју, да ти добро буде и да дуго поживиш на земљи.

6. Не убиј.

Не убиј.

7. Не прељуби сотвори.

Не чини прељубе.

8. Не укради.

Не укради.

9. Не послушествуј на друга твојего свидјетељства ложна.

Не сведочи на пријатеља свога сведочанства лажна.

10. Не пожелај жени искрењаго твојего, не пожељај дому ближњаго твојего, ни села јего, ни раба јего, ни рабињи јего, ни вола јего, ни осла јего, ни всјакаго скота јего, ни всего јелика сут ближњаго твојего.

Не пожели жене пријатеља свога, не пожели, не пожели дома ближњега свога, ни њиве његове, ни слуге његова, ни слушкиње његове, ни вола његова, ни магарца његова нити икаквог марвинчета његова нити ичега што је ближњег твога (што је туђе).


Осим ових Божјих заповести има још и црквених заповести. Њих је саставила св. православна црква наша, а ради добра нашег, и зато треба да их знамо и да их се држимо.

Има их свега девет:


1. Молити се Богу, ићи у цркву, и слушати службу Божју сваке недеље и празника.
2. Постити пост пред Божић, пост пред Ускрс, пост пред Петров дан, пост пред Велику Госпојину, и сваке среде и претка преко целе године.
3. Свештеничка лица поштовати.
4. Исповедати се и причешћивати се у поменуте велике посте.
5. Молити се Богу за оне који су на власти (старешине и поглаваре).
6. Постити посте и држати молитве, које заповеди месни епископ (надлежни владика) у време какве нужде.
7. Јеретичке (неваљале, безбожне) књиге не читати.
8. Црквене ствари не употребљавати (за домаћу употребу).
9. Свадбе не држати у време поста.

Пут спасења[уреди]

Као добра и брижна мати св. православна црква хоће да се сви спасемо и добијемо живот вечни, јер то је воља Божја.

Господ наш Исус Христос кад је основао свету цркву православну дао јој је и средства преко којих ће се благодат св. Духа излевати у душе верних и тако их спасавати за живот вечни.

Та средства јесу Свете Тајне, које је такођер Господ наш Исус Христос установио. Њих има седам:


1. Крштење,
2. Миропомазање,
3. Причешће,
4. Покајање,
5. Свештенство,
6. Брак,
7. Јелеосвећење, свештање масла.


Ко свете Тајне с вером прима добија дарове Духа Светога:


1. Премудрост, да вољу Божју више свега ценимо,
2. Разум, да вољу Божју разумевамо,
3. Савет, да вољу Божју погађамо,
4. Снага (душевна) да се воље Божје чврсто држимо.
5. Знање, да вољу Божју сазнајемо.
6. Побожност, да по вољи Божјој живимо,
7. Страх Божји, да се бојимо противити вољи Божјој.


Кад ови дарови Духа Светог дођу на чврсто срце и поштену и праведну душу онда они доносе и дивне плодове.

Плодови дарова Духа Светог јесу:


1. Љубав,
2. Радост,
3. Мир,
4. Трпљење,
5. Благост,
6. Милосрђе,
7. Вера,
8. Кротост,
9. Издржљивост.


Такав човек биће овог света задовољан и срећан, а онога благословен, јер ће се знати уклонити још за времена од греха и чиниће дела милости, која ће му и живот вечни прибавити.

Дела милости има две врсте: дела милости душевне и дела милости телесне.

Дела милости душевне јесу:


1. Грешника поправљати.
2. Незналицу поучити.
3. Ономе који у шта сумња добар савет дати.
4. За спасење ближњег Богу се молити.
5. Ожалошћене тешити.
6. Увреде стрпљиво подносити.
7. Увреде праштати.


Дела милости телесне:


1. Гладног нахранити.
2. Жедног напојити.
3. Голог оденути.
4. Старца у дом примити и угостити.
5. Болеснога подворити.
6. Сужња у тамници надгледати.
7. Мртва сиромаха сахранити.


О греху овако вели св. Јован Богослов: „ако кажемо да греха немамо, себе варамо, и истине нема у нама“ (1. Јов. 1, 8). Дакле сваки човек има греха, ко више ко мање. За то треба да увек, кадгод можемо, долазимо у цркву, Богу се молимо да нам грехе опрости, исповедамо се и причешћујемо, да би се греха опростили. Највише пак треба да се чувамо ових грехова:


а) Смртни греси:


1. Гордост
2. Среброљубље (Грамжљивост)
3. Блуд (Развратан, непоштен живот)
4. Завист
5. Неумереност у јелу и пићу
6. Злопамћење (Освета)
7. Леност (јер се из лености сва зла рађају).


б) Греси против Духа Светога:


1. Прекомерно и неразмишљено се уздати у милост Божју, па при томе непрестано грешити.
2. Очајавати, не уздати се у милост Божју.
3. Противити се познатој истини.
4. Завидети туђој срећи.
5. Не узимати доброг савета.
6. Јогунасто (тврдоглаво) остати у греху и непокајати се.
7. Одступити од свете православне вере.


в) Греси који већ на овом свету вапију за Божјом казном – греси вапијући на небо:


1. Хотимично убијство.
2. Содомија (најгаднија врста блуда са животињама и против природе).
3. Вређање и угњетавање сиромаха, удовица и сирочади.
4. Закидање најамничке (надничарске) плате.
5. Непоштовање и неблагодарност према родитељима.


Исто су тако тешки, и ако изгледају малени, и


г) греси туђи (греси са туђима):


1. Саветовати кога да греши.
2. Заповедати коме да греши.
3. Допустити кому да греши.
4. Наговарати кога да греши.
5. Хвалити кога за то што греши.
6. Затајити туђи грех.
7. Не казнити туђи грех.
8. Помагати кому да греши (јатаковати), учествовати с њим у греху).
9. Бранити туђи грех.
10. Давати рђав пример.


Све што је досад речено треба да зна сваки православни хришћанин. Али сваки православни Србин треба да зна још и ово:

Сваки православни Србин има св. Крсно Име или Славу. Ту Славу има само православни Србин и ни један више народ. По томе се и познаје и разликује православни Србин од људи, макар православне вере, макар и истог језика били с њим. Где је слава ту је и Србин, вели и српска народна пословица.

Та Слава потиче још из оног доба кад су Срби примили веру Христову. Сваки Србин који се одрекао своје старе паганске вере и примио св. православну Хришћанску веру, крстио се он и његова породица на известан светац или празник, а место својих старих, паганских, домаћих богова, узео је кога свеца као заштитника и чувара свога дома. Тако има Срба који су узели св. Николу, св. Георгија, св. Јована и т. д. за свог чувара и заговорника пред престолом Оца небескога. То је стара српска светиња и зато љуто греши сваки православни Србин који не слави своје Крсно Име. Не мора се ту трошити и харчити блага – то не тражи Слава од нас. Слава тражи да ју славимо чистим срцем и поштеном душом, а не јелом и пићем. За то кад нам дође св. Крсно Име, помиримо се са својим домаћима, са суседима, опростимо непријатељима; очистимо кућу своју, омијмо и оперимо своје тело, обуцимо чисто рухо, запалимо воштаницу свећу у част и славу нашег Светитеља, окадимо тамјаном и измирном кућу своју; ако нам је могуће, дозовимо и свог свештеника да нам освети крсну славу; ако Црква тај дан служи, не пропустимо никако, а да у цркву не одемо или бар једно чељаде из куће да пошаљемо, и гледамо да тог дана највише добрих дела учинимо.


Тако ћемо Богу угодити,
тако ћемо Свеца задобити
да се нас код Господа моли:
да нам Господ благослова даде,
кућног мира, слоге и напретка.


Осим тога треба сваки православни Србин да поштује и да се моли нашем заједничком Свецу – Светом Сави.

Он је оставио царски престо, а то само за то да може сав свој живот посветити Богу и послужити свом српском Роду.

Овако слави и поје српска православна црква свог највећег Светитеља, Најбољег Србина Светог Саву:


Тропар глас 3.

Пути војводјашчаго в жизањ наставник и первопрестолник и учитељ бил јеси, первеје бо пришед, свјатитељу Саво, отечество твоје просвјетил јеси, и породив тоје Духом Свјатим јако древа маслинаја в мислењем раји насадил јеси всеосвјашенаја твоја чада, тјем јако апостолом и свјатитељем сопрестолна чтуше тја молим: моли Христа Бога даровати нам велију милост.

Био си наставник, првопрестолник и учитељ пута, који води у живот, јер, чим си дошао, светитељу Саво, просветио си одмах своју отаџбину и препородивши је Духом Светим, засадио си своју освећену децу као дрва маслинова у мисаоном рају. Зато Те поштујемо као равна апостолима и светитељима и молимо: Умоли Христа Бога да нам дарује велику милост.


Тропар глас 8.

Православија наставниче, благочестија учитељу и чистоти вселенија свјетиљниче, архијерејев богодуховновеније удобреније, Саво премудре ученми твојими всја просвјетил јеси, цјевнице духовнаја, моли Христа Бога, спастисја душам нашим.

Наставниче Православља, учитељу побожности и чистоте, свећњаче васељене, богонадахнути украсу архијереја, Саво премудри, учењем твојим све си просветио, свирало духовна, моли Христа Бога, да спасе душе наше.


Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Српске цркве врховној
Светитељској глави:
Тамо венци, тамо слава
Где нам српски пастир Сава,
Појте њему Срби
Песму и утројте.

Из те Свете Горе нам
Дође, оче Саво,
Сузе браћи убриса,
Немањића слово
Свештениче Цркве сјајне
Духовниче свете тајне
Саво, светитељу међу апостоли.

Пуна си нам кошницо,
Трудољубна Србијо,
Српског рода синова,
Срба соколова,
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте
Саву српску славу
Пред престолом Творца.

Славонијо, Хрватска,
И Стара Србијо,
Војводино, Приморје
Мајко Краљевино,
Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била!
Да славимо славу,
Светог Оца Саву.

Милешево слави се
Телом Светог Саве,
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве,
Силан паша ватру пали
Тело светог Саве спали,
Ал’ не спали славе
Нити спомен Саве.

Благодарна Србијо
Пуна си љубави
Према твоме пастиру
Светитељу Сави,
Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина
С тобом славе славу
Светитеља Саву.