Mali molitvenik (1929)

MALI MOLITVENIK Pisac: Jovan Konstantinović

Sredio prota Jovan Konstantinović, srpski pravoslavni paroh u Slavonskoj Požegi. Štampano u Zagrebu 1929. godine. Priređeno prema pdf izdanju sa sajta Hrama svetog apostola Jakova, brata Gospodnjeg iz Duboke kod Jagodine. Naslove, podnaslove i prevod tropara svetom Savi dodao Smart.

VO IMJA
OTCA I SINA
I SVJATAGO DUHA
AMIN

Osnovne molitve

Uvod

Sve što vidimo oko nas, nad nama, i što znamo, a ne vidimo da postoji oko nas, pod nama, i što je u nama - sve je to Bog stvorio. Zato se on zove Stvoritelj neba i zemlje i svega što se vidi i ne vidi. Kad je Bog stvorio svet nije ga pustio samog sebi, nego i danas i uvek se brine i svetu i svemu što je u svetu, i ništa ne biva bez njegove svete volje. Ta briga Božja o svetu zove se Promisao Božji, a Bog za to što se o svemu brine i sve drži u svojoj vlasti - Svedržitelj.

Bog je samo jedan, a tri su lica Božja: Bog Otac, Bog Sin i Bog Sveti Duh. No to nisu tri boga nego jedan Bog, a ta tri lica Božja zovu se jednim imenom: Presveta Trojica.

Bog Otac zove se još i Gospod Savaot, što znači Gospod Sila ili Gospod Svedržitelj. Bog Otac je pre svih vekova rodio svoga Sina Gospoda Isusa Hrista, a kad je nastalo poslednje vreme poslao ga je u svet kroz Presvetu Devu Mariju ili Presvetu Bogorodicu. Od Njega ishodi i Sveti Duh, i javlja se ljudima preko Njegova Sina Gospoda Isusa Hrista.

Svi ljudi koji tako veruju zovu se pravoslavni Hrišćani, i čine međusobom jednu veliku zajednicu koja se zove Pravoslavna Hrišćanska Crkva.

Mi pravoslavni Hrišćani, kad hoćemo da pokažemo svoju veru, pokazaćemo kad se prekrstimo i kažemo ovako:

vo imja Otca i Sina i Svjatago Duha Amin

a to znači:

u ime Oca i Sina i Svetoga Duha Amin.

Zaista, tako je.

Kako znamo da je sve nas Bog stvorio, da se brine o nama, i da bez Njegove svete volje ništa ne biva u svetu, onda treba i da mu se molimo. A molićemo se najbolje onako i onim molitvama kako nas je naučila naša sveta pravoslavna crkva.

Molitva Gospodnja

Najlepša i najpotpunija molitva jeste molitva Gospodnja ili „Oče naš“.

„Oče naš“ se za to zove molitva Gospodnja što nas je toj molitvi naučio Gospod naš Isus Hristos. A najlepša i najpotpunija je ta molitva zato što u njoj ima najkraće, a ipak sve što treba da molimo od Oca nebeskog za našu dušu i telo. Ta molitva glasi:

Otče naš, iže jesi na nebesjeh; da svjatitsja imja tvoje; da pridet carstvije tvoje; da budet volja tvoja, jako na nebesi i na zemlji; hljeb naš nasušnij dažd nam dnes; i ostavi nam dolgi našja, jakože i mi ostavljajem dolžnikom našim; i ne vovedi nas vo iskušenije; no izbavi nas ot lukavago.

Oče naš, koji si na nebesima, da se sveti ime tvoje; da dođe carstvo tvoje; da bude volja tvoja, kako na nebu tako i na zemlji; hljeb naš nasušni daj nam danas; i ostavi (oprosti) nam dugove (grehe) naše kao što i mi ostavljamo (opraštamo) dužnicima (onima koji su nam zgrešili, koji su nas uvredili) našim; i ne uvedi nas u iskušenje (napast); no izbavi nas od lukavoga (đavola).

Pozdrav Majci Božjoj

Uz ovu molitvu valja uvek očitati i molitvu Presvetoj Bogorodici – pozdrav Majci Božjoj:

Bogorodice Djevo, radujsja, blagodatnaja Marije, Gospod s Toboju! Blagoslovena ti vo ženah, i blagosloven plod čreva tvojego, jako Spasa rodila jesi duš naših.

Bogorodice Devo, raduj se (zdravo da si!) blagodatna Marijo, Gospod je s Tobom. Blagoslovena si ti među ženama i blagosloven je plod utrobe tvoje, jer si rodila Spasitelja duša naših.

Osim ovih molitava ima još puno molitava koje je sastavila sv. pravoslavna crkva za svaki prigodni slučaj u životu, a ovo su najobičnije:

Molitva Svetoj Trojici

1.

Svjatij Bože, svjatij krepki, svjatij bezsmertnij - pomiluj nas (3 puta). Slava Otcu i Sinu i Svjatomu Duhu; i ninje i prisno i vo vjek i vjekov. Amin.

Sveti Bože, sveti krepki (jaki), sveti besmrtni - smiluj se na nas (3 puta). Slava (neka je) Ocu i Sinu i Svetom Duhu; i sada i svagda i u veke vekova. Amin.

2.

Presvjataja Trojice pomiluj nas; Gospodi, očisti grehi našja; Vladiko, prosti bezzakonija našja; Svjatij, posjeti i iscjeli nemošči našja, imene Tvoego radi.

Presveta Trojice smiluje se na nas: Gospode, očisti grehe naše; Vladaoče, oprosti bezakonja naša; Sveti (Duše), dođi i izleči nemoći (slabosti) naše radi (svetinje) imena svoga.

U ovoj molitvi molimo se sv. Trojici ovako:

Bogu Ocu = Sveti Bože, Gospode,

Bogu Sinu = Sveti Krepki, Vladaoče,

Bogu Sv. Duhu = Sveti besmrtni, Sveti (Duše).

Ovim ujedno i pokazujemo svoju veru da je Bog Otac, Bog Sin i Bog Sv. Duh doista jedan Bog. Zato i velimo: „imena Tvojega radi“, a ne „imena Vaših radi“.

3.

Upovanije moje Otec, pribježišče moje Sin, pokrov moj Duh Svjatij; Trojice svjataja, slava tebje!

Nadanje je moje Otac, utočište moje Sin, zaštita moja Duh Sveti; Trojice sveta slava tebi!

Molitva jutarnja

Ot odra i sna vozdigl mja jesi, Gospodi, um moj prosvjeti i serdce, i ustnje moji otverzi vo ježe pjeti tja, svjataja Trojice: svjat, svjat, svjat jesi, Bože, Bogorodiceju pomiluj nas.

Od postelje i sna podigao si me, Gospode, um moj prosvetli i srce, i usne moje otvori da ti pojem sveta Trojice: svet, svet, svet jesi Bože, Bogorodicom (molitvama njezinim) smiluje se na nas.

Molitva pre ručka

Gospodi, Isuse Hriste Bože naš, blagoslovi nam jastije i pitije sije, molitvami prečistija Tvojeja Matere i svjeh svjatih Tvojih.

Gospode Isuse Hriste Bože naš, blagoslovi nam jelo i piće ovo, molitvama prečiste Tvoje Matere i svih svetih Tvojih.

Molitva posle ručka

Blagodarim tja, Hriste Bože naš, jako nasitil jesi nas zemnih Tvojih blag; ne liši nas i nebesnago Tvojego carstvija, no jako posredje učenikov Tvojih prišel jesi, Spase, mir dajaj im, pridi i k nam i spasi nas.

Blagodarimo ti, Hriste Bože naš, što si nas nasitio zemaljskih Tvojih dobara; ne liši nas (ne uskrati nam) i nebesnog Tvoga carstva, nego kao što si posred učenika svojih došao, Spasitelju, mir dajući im, dođi i k nama, i spasi nas.

Molitva pre večere

Jadjat ubozi i nasitjatsja, i vozhvaljat Gospoda vziskajušči jego, živa budut serdca ih vo vjek vjeka.

Jedu siromasi i nasitiće se, i hvaliće Gospoda svi koji ga traže, a srca njihova živeće u vek veka.

Molitva posle večere

Vozveselil ni jesi, Gospodi, vo tvorenijih tvojih i vo djeljeh ruku tvojeju vozradujemsja. Znamenasja na nas svjet lica tvojego, Gospodi. Dal jesi veselije v serdce mojem. Ot ploda pšenici, vina i jeleja svojego umnožišsja. V mire vkupje usnu i počiju, jako ti, Gospodi, jedinago na upovaniji vselil mja jesi.

Razveselio si nas Gospode, u stvorenjima svojima, i u delima ruku Tvojih radovaćemo se. Pokaza se nama svetlost lica Tvoga, Gospode. Dao si mu veselje u srcu mojemu. Od ploda pšenice, vina i ulja svojega umnožiše se (ljudi koji se uzdaju u tebe). U miru ću odmah zaspati i počinuti (odmoriti se), jer si Ti, Gospode, i kad sam sam(a) uhvanje (nada) moja.

Molitva pre spavanja

Gospodi, Bože naš, ježe sogrješih vo dni sem: slovom djelom i pomišljenijem, jako blag i čelovekoljubec Bog prosti mi, miren son i bezmjatežen daruj mi, angela tvojego hranitelja poslji pokrivajušča i sobljudajuščlj mja ot vsjakago zla; jako ti jesi hranitelj dušam i tjelesem našim, i tebje slavu vozsilajem: Otcu i Sinu i Svjatomu Duhu; ninje i prisno i vo vjeki vjekov. Amin.

Gospode Bože naš, što sagreših u danu ovom: rečju, delom i pomišlju, kao dobar i čovekoljubac Bog oprosti mi, miran san i bez uznemirenja daruj mi, anđela Tvoga čuvara pošalji mi da me zakloni i sačuva od svakog zla, jer si ti čuvar dušama i telima našima, i tebi slavu odašiljemo: Ocu i Sinu i Svetomu Duhu; sada i svagda i u veke vekova. Amin.

Molitva anđelu čuvaru

Anđele Božji, hranitelju moj svjatij, život moj sobljudi vo strasje Hrista Boga. Um moj utverdivo istinjem puti, i k ljubvi gornjej ujazvi dušu moju, da toboju napravljajem poluču od Hrista Boga veliju milost.

Anđele Božji, čuvaru moj sveti, život moj sačuvaj u strahu prema Bogu. Um moj utvrdi na istinitom putu i u ljubavi k Bogu utvrdi dušu moju, da tobom upravljan(a) (tvojim uputstvom) dobijem od Hrista Boga veliko milost.

Molitva Svetome Duhu

Carju nebesnij, Utješitelju Duše istini, iže vezdje sij i vsja ispolnjajaj, sokrovišča blagih i žiznji podatelju, pridi i vselisja v ni, i očisti ni ot vsakija skverni, i spasi, blaže, duši našja.

Care nebesni, utešitelju, Duše istiniti, koji si svagde i sve ispunjavaš, riznico blaga (dobara), i života davaoče, dođi i useli se u nas i očisti nas od svake nečistoće i spasi, dobri duše naše.

Ovom molitvom treba da se molimo pre početka svakog dobrog dela (posla). Ovom molitvom počinje i sv. naša pravoslavna crkva svako svoje bogosluženje, a Država i Škola svoj rad.

Molitva pre učenja

Preblagij, Gospodi, nisposli nam blagodat vsesvjatago tvojego Duha, ozarjajuščuju i krepljajuščuju duševnija našja sili, vo ježe, bi vnimajušče prepodavajemomu nam učeniju, bozrasli tebje, Sozdatelju našemu na slavu, roditeljem našim na radost, otečestvu že našemu na polzu. Amin.

Preblagi Gospode, pošalji nam blagodat najsvetijega Tvojega Duha, koja obasjava i ukrepljuje duševne naše sile da bi mi pazeći na predavanu nam nauku uzrasli tebi, Stvoritelju našemu na slavu, roditeljima našim na radost, a otadžbini našoj na korist. Amin.

Molitva posle učenja

Blagodarim tja, Sozdatelju, jako spodobil jesi nas blagodati tvojeja vo ježe vnimati nam učeniju. Spasi i pomiluj blagovjernago i Hristoljubivago Gosudarja i Kralja našego Aleksandra Pervago i ves Kraljevski Dom. Blagoslovi načelniki našja, roditelji našja i učitelji, vodjaščija nas tvojeja istini, nam že daruj silu i krjepost k prodlženiju poleznago nam učenija. Amin.

Blagodarimo ti, Stvoritelju, što si nas udostojio blagodati tvoje, da možemo paziti na učenje. Spasi i pomiluj blagovernog i Hristoljubivog Gospodara i Kralja našeg Aleksandra Prvog i sav Kraljevski Dom. Blagoslovi starešine naše, naše roditelje i učitelje koji nas vode poznanju tvoje istine, a nama daruj silu i moć da možemo produžiti korisno nam učenje. Amin.

Molitva pre pričešća

Vjeruju, Gospodi, i ispovjeduju, jako ti jesi vo istinu Hristos Sin Boga živago, prišedij v mir grješnija spasti ot njih že pervij (pervaja) jesam az. Ješče vjeruju jako sije jest samoe prečistoje tjelo tvoje, i sija jest sama čestnaja krov tvoja; molju sja ubo tebje: pomiluj mja, i prosti mi pregrješenija moja voljnaja i nevoljnaja, jaže slovom, jaže djelom, jaže vjedjenijem i nevjedjenijem i spodobi mja neosuždeno pričasti sja prečistih tvojih tajinstav vo ostavljenije grjehov i žizanj vječnuju. Večeri tvojeja tajnija dnes Sine Božij pričasnika (pričasnicu) mja primi, ne bo vragom tvojim tajnu povjem, ni lobzanija ti dam jako Juda, no jako razbojnik ispovjedaju tja: pomjani mja Gospodi vo carstviji tvojem. Da ne v sud ili vo osuždenije budet mnje pričaščenije svjatih tvojih tajin, Gospodi, no vo isceljenije duši i tjela.

Verujem, Gospode, i ispovedam da si ti u istinu Hristos, Sin Boga živog, koji je došao u svet da spase grešnike od kojih sam prvi (prva) ja. Još verujem da je ovo samo prečisto telo tvoje i da je ovo sama dragocena krv tvoja; molim se dakle tebi: smiluje se na me, i oprosti mi pogrešenja moja što učinih hotimice ili ne hotimice, bilo rečju, bilo delom, bilo znanjem ili u neznanju; u udostoj me da se neosuđeno (bez kazne) pričestim prečistih tvojih tajana radi oproštenja grehova i radi života večnoga. Večere tvoje tajne danas, Sine Božji, za učasnika me primi, jer neću neprijateljima odati tajne, niti cjelova ti dati kao Juda, nego kao razbojnik (na Krstu) ispovedam te, seti me se Gospode u carstvu tvome. Da mi ne bude na kaznu ili na osuđenje pričešćivanje (primanje) svetih tvojih tajni, Gospode, nego na isceljenje (ozdravljenje) duše i tela.

Kad si očitao tu molitvu seti se svih grehova svojih što si počinio i što nisimožda svešteniku u ispovedi rekao, pokaj se iskreno za njih, odluči tvrdo da više nećeš grešiti, i pomoli se Bogu skrušena srca ovako: Bože, budi milostiv meni grešnom (grešnoj)!

Za tim se prekrsti, skrsti ruke na prsa, i smerno pristupi sv. tajni pričešća.

Molitve posle pričešća

A kad si se pričestio, i anaforu primio, blagodari Bogu ovim molitvama:

1.

Vladiko Hriste Bože, carju vjekov i sodjetelju vsjeh, blagodarju tja o vsjeh, jaže mi podal jesi, blagih, i o pričaščeniji prečistih i životvorjaščih tvojih tajinstav: molju ubo tja, blaže i čelovjekoljubče, sohrani mja pod krovom tvojim, i v sjeni krilu tvojeju. I caruj mi čistoju sovjestiju daže do posljednago mojego izdihanija, dostojno pričaščati sja svjatinj tvojih vo ostavljenije grjehov i v žizanj vječnuju. Ti bo jesi hljeb životni, istočnik svjatinji, podatelj blagih, i tebje slavu vozsilajem so Otcem i Svjatim Duhom ninje i prisno i vo vjeki vjekov. Amin.

Vladaoče Hriste Bože, care vekova i Tvorče svega, blagodarim ti za sva, što si mi darovao, dobra i za primanje prečistih i životvornih tvojih tajana: molim te dakle, dobri i čovekoljupče, sačuvaj me pod zaštitom tvojom i zakloni me snagom tvojom. I daruj mi čistom savešću sve do poslednjega mojega izdisaja dostojno primati u sebe svetinje tvoje radi ostavljenja grehova i radi života večnoga. Jer ti si hlab za život, izvor svetinje i darove deliš, i tebi slavu uzdižem sa Ocem i Svetim Duhom sada i svagda i u veke vekova. Amin.

2.

Tjelo tvoje svjatoje, Gospodi Isuse Bože naš, da budet mi v život vječnij, i krov tvoja čestnaja vo ostavljenije grjehov. Budi že mi blagodarenije sije v radost, zdravije i veselije, vo strašnoje že i vtoroje priščestvije tvoje, spodobi mja grješnago (grješnuju) stati odesnuju slavi tvojeja molitvami prečistija tvojeja matere i vsjeh svjatih.

Telo Tvoje sveto, Gospode Isuse Hriste Bože naš, neka mi bude za život večni, i tvoja dragocena krv za oproštenje grehova. Neka mi bude blagodarnost ova na radost, zdravlje i veselje i u strašnom i drugom dolasku Tvojem, udostoj me grešnog (grešnu) da stanem s desne strane u slavi Tvojoj molitvama Tvoje Prečiste Matere i svih svetih.

3.

Presvjataja Vladičice Bogorodice, svjete pomračenija mojeja duši, nadežde, pokrove, pribježišče, utješenije, radovanije moje! Blagodarju tja, jako spodobila mja jesi nedostojnago (nedostojnuju) pričastnika (pričastnicu) biti prečistago tjela Sina tvojego. No roždšaja istinij svjet, prosvjeti moja umnija oči serdca; jaže istočnik bezsmertija roždšaja ožitvori mja umertvljenago (umertvljenuju) grjehom; jaže milostivago Boga ljuboblagougoutrobnaja Mati pomiluj mja, i dažd mi umiljenije i sokrušenije v serdce mojem i smirenije vo misljeh mojih i vozvanije vo pljenenijih pomišljenij mojih. I spodobi mja do posljednjago izdihanija neosuždeno primati prečistih tajin osvjaščenije, vo iscjeljenije duši i tjela; i podažd mi slezi pokajanija i ispovjedanija vo ježe pjeti i slaviti tja vo vsja dni života mojego, jako blagoslovena i preproslavljena jesi vo vjeki. Amin.

Presveta Vladarko Bogorodice, svetlosti pomračene moje duše, nado, zaštito, utočište, uteho, radosti moja! Blagodarim ti što si udostojila mene nedostojnog (nedostojnu) da se pričestim prečistog tela i dragocene krvi Sina tvoga. Pa ti koja si rodila istinitu svetlost, prosvetli umne oči duha moga; ti koja si rodila izvor besmrtnosti, oživi i mene, kojega (koju) je greh već umrtvio; ti puna ljubavi milostiva mati milostivog Boga, smiluj se na mene, i daj mi da ožalim i okajem grehe moje u srcu mojemu, i da se ponizim u mislima mojima i trgnem od svih grešnih pomisli. Udostoj me do poslednjega mojega izdisaja da bez kazne primam prečiste tajne i njima se osvećujem radi iscelenja duše i tela; i daj mi da se sa suzama kajem i ispovedam, da te pojem i slavim u sve dane života moga, jer si blagoslovena i od svega više proslavljena u veke. Amin

Molitve za putnike

1.

Bože, Bože naš, istinij i živij put, putešestvovavij so slugoju svojim Josifom, sputešestvuj, Vladiko, i rabu tvojemu (rabje tvojej) …. (ime), i vsjakago oburevanija i navjeta izbavi, i mir i blagomoščije paki ustroj: vsjakija pravdi promislj tvorjašča po zapovjedem tvojim, i ispoljnena žitejskih i nebeskih blag bivša, paki vozvratitsja blagovoli.

Bože, Bože naš, koji si istiniti i živi put putovao sa svojim slugom Josifom, budi saputnik, Vladaoče, i sluzi svojemu (sluškinji svojoj) … (ime) i izbavi ga (ju) od svake nepogode i iskušenja, pa mu opet daj mir i dobru sreću. Pomozi mu (joj) da vršeći po zapovedima tvojim svaku pravdu, obogaćen(a) zemaljskim i nebesnim dobrima opet se (kući) vrati.

2.

Stopi čelovječeskija ispravljaj, Gospodi, prizri milostivno na raba tvojego (raju tvoju) … (ime), i prostiv jemu (jej) vsjakoje pregrješenije voljenoje i nevoljenoje, blagoslovi blagoje namjerenije sovjeta jego (jeja) i ishodi i vhodi s putešestvijem ispravi.

Gospode, koji upravljaš stopama čovečjim, pogledaj milostivo na slugu svoga (sluškinju svoju) … (ime) i oprosti mu (joj) svaki greh hotimični ili nehotimični, pa blagoslovi dobru nameru njegove (njezine) odluke i budi mu (joj) u pomoći u putu na polasku i na povratku.

3.

Isaku i Toviji angela sputnika poslavij i tjem putešestvije i vozvraščenije ih mirnoje i blagopolučnoje sotvorivij, i ninje, preblaže, angela mirna rabu tvojemu (rabje tvojej) ... (ime) nami tebje moljaščemusja (moljaščejsja) poslji, voježe nastaviti jego (ju) na vsjakoje djelo blagoje, i izbaviti ot vrag vidimih i nevidimih i ot vsjakago zlago obstojanija, zdravo že mirno i blagopolučno vo slavje tvojej vozvratiti.

Gospode, koji si poslao anđela da bude saputnik Isaku i Toviji, i tim im pomogao u putu da su mirno putovali i srećno se povratili, i sada dobri Bože, pošalji sluzi svojemu koji (sluškinji svojoj koja) se preko nas tebi moli, anđela mirna da ga (ju) pouči u svakom dobrom delu i izbavi ga (ju) od vidljivih i nevidljivih neprijatelja i od svake zle prilike, pa da se zdravo, mirno i srećno povrati tebi na slavu.

4.

Lucje i Kleopje vo Emaus sputešestvovavij, i veselo vo Jerusalim vozvratitsja tvojim preslavnim poznanijem sotvorij, sputešstvuj tvojeju blagodatiju i božestvenim blagoslovenijem i ninje rabu tvojemu (rabje tvojej) … (ime) nami tebje prilježno moljaščemu sja (moljaščej sja), i vo vsjakom djelje blazje vo slavje presvjatago imene tvojego blagopospješi vo zdraviji i blagopolučiji sobljudaja i vozvraščaja vo vremja blagopodobno.

Gospode, koji si zajedno s Lukom i Kleopom u Emanus putovao i učinio da su se, poznavši te u slavi tvojoj, veselo u Jerusalim povratili, budi i sada saputnik sluzi svojemu (sluškinji svojoj) … (ime) koji (koja) se preko nas usrdno tebi moli, i pomozi mu (joj) tvojom milošću i božanskim blagoslovom u svakom dobrom delu na slavu presvetog imena tvojega; sačuvaj ga (ju) u zdravlju i dobroj sreći da se povrati u vreme kad bude najzgodnije.

Molitve za bolesnike

1.

Vladiko, Vsederžitelju, vraču duš i teles, smirjaj i voznosjaj i paki isceljajaj, brata našego (sestru našu) … (ime) nemoščstvujušča (-jušču) posjeti milostiju tvojeju. Prostri mišcu tvoju ispolnjenu isceljenija i vračbi, i iscjeli jego (ju), vostavljaj ot odra i nemošči, zapreti duhu nemošči, ostavi ot njego (njeja) vsjaku jazvu, vsjaku boljezanj, vsjaku ranu, vsjaku ognjevicu i trjasavicu. I ašče jest v njem (njej) sogrješenije ili bezakonije, oslabi, ostavi, prosti tvojego radi čelovekoljubija. Jej, Gospodi, poščadi sozdanije tvoje vo Hriste Isuse, Gospodje našem.

Vladaoče, Svedržitelju, lječniče diša i tela, koji obaraš i podižeš, kažnjavaš i opet isceljuješ, poseti milošću svojom brata našeg (sestru našu) … (ime) u bolesti. Pruži mišicu tvoju punu iscelenja, i leka, i izleči ga (ju), podigni ga (ju) od postelje i nemoći, zapreti duhu nemoći, ukloni od njega (nje) svaku bol, svaku bolest, svaku ranu, svaku vrućicu i groznicu. I ako ima u njega (nje) greha ili bezakonja, liši ga (ju) toga, ukloni, oprosti, u ime svoga čovekoljublja. Da, Gospode, poštedi stvorenje svoje u ime Gospoda našeg Isusa Hrista.

2.

Vraču duš i tjeles, so umiljenijem v serdce sokrušenom k tebje pripadajem i stenjašče vopijem ti: iscjeli boljeznji, uvračuj strasti duši i tjela raba tvojego (rabi tvojeja) … (ime), i prosti jemu (jej) jako blagoserd vsja pregrješenija voljnaja i nevoljnaja, i skoro vozdigni ot odra boljezni.

Lečniče duša i tela sa poniznošću u srcu sakrušenom tebi pripadamo i uzdahom iz dubine duše vičemo ti: isceli bolesti, izleči muke duše i tela sluge svoga (sluškinje svoje) … (ime), i oprosti mu (joj) kao milosrdan sve što ti sagreši hotimice i nehotimice, i brzo ga (ju) podigni sa postelje bolesničke.

3.

Ne hotjaj smerti grješnih no ježe obratitsja i živim biti im, poščadi i pomiluj raba tvojego (rabu tvoju)… (ime) milostive, zaprjeti boljeznji, ostavi vsju strast i ves nedug, utoli zimu i oganj i prosti krjepkuju tvoju ruku, i jakože Jairovu dščer ot odra boljeznji vozvigni, i zdrava (zdravu) predstavi.

Gospode milostivi, koji nećeš da čovek u grehu umre nego da se obrati i živ bude, poštedi i smiluj se na slugu svoga (sluškinju svoju) … (ime), zapreti bolesti, oslobodi ga (ju) svake muke i svega bola, ublaži zimu i oganj, i pruži mu (joj) tvoju snažnu ruku, pa ga (ju) kao Jairovu kćer podigni sa postelje bolesničke i zdravlje mu (joj) povrati.

4.

Sogrješihom i bezakonovahom, i sego radi pravedni tvoj gnev postiže nas, Gospodi Bože naš, i sjen smjertnaja obide nas, i k adovim vratom približihomsja; no k tebje, Bogu našemu v boljeznji vopijem: poščadi, poščadi ljudi tvoja i raba tvojego (rabu tvoju) … (ime), i ne pogubi do konca smireno molimtisja, usliši i pomiluj.

Gospode, Bože naš, zgrešismo i činjašmo bezakonja, i toga radi, nas i postiže tvoj pravedni gnev, a senka smrti obilazi oko nas i približismo se adovim (paklenim) vratima; ali u bolesti k tebi, Bogu našemu vičemo: poštedi, poštedi ljude svoje i slugu svoga (sluškinju svoju) … (ime), i ne pogubi do kraja, smireno molimo ti se, uslišaj (čuj nas) i smiluj se na nas.

Molitve za mrtve

a) za odrasle

Bože duhov i vsjakija ploti smert popravij i djavola uprazdnivij, i život miru tvojemu darovavij, sam, Gospodi, upokoj dušu raba tvojego (rabi tvojeja) … (ime) v mjestje svjetlje, v mjestje zlašnje, v mjestje pokojnje: otnjudu že otbježe boljezanj, pečalj i vozdihanije. Vsjakoje sogrešenijnj sodjejanoje im (jeju) slovom, ili djelom, ili pomišljenijem jako blag i čelovekoljubec Bog prosti, jako njest čelovjek iže živ budet i ne sogrješit; ti bo jedin jesi krome grjeha, i pravda tvoja pravda vo vjeki, i slovo tvoje istina. Jako ti jesi voskresenije i život i pokoj usopšago raba tvojego (uspošija rabi tvojeja) … (ime) Hriste Bože naš, i tebje slavu vozsilajem so beznačalnim tvojim Ocem i presvjatim i blagim i životvorjaščim tvojim Duhom ninje i prisno i vo vjeki vjekov. Amin.

Bože duhova i svakoga tela, ti koji si satro smrt i pobedio đavola, i život svetu tvom darovao! Ti Gospode, upokoj dušu sluge tvoga (sluškinje tvoje) … (ime) u mestu svetlom, u mestu cvetnom, u mestu mirnom: gde nema bolesti, žalosti ni uzdisanja. Oprosti mu (joj) sve što ti sagreši rečju, ili delom ili pomišlju, jer si ti Bog dobri i voleš ljude; a nema čoveka koji je živ i da nije sagrešio, tek ti si jedini bez greha, i pravda je tvoja pravda na veki, i reč je tvoja istina. Ti si pak Hriste Bože naš, vaskrsenje i život i pokoj umrloga sluge tvoga (sluškinje tvoje) … (ime), i tebi slavu uznosim sa tvojim Ocem koji nema početka, i presvetim i dobrim i životvornim tvojim Duhom sada i svagda, i u veke vekova. Amin.

b) za decu

1.

Gospodi Isuse Hriste Bože naš, porodivšimsja ot vodi i duha, i v neporočnom žitiji k tebje prestavljajuščim sja carstvo nebesnoje dati obješčavij i rekij: ostavite djeti prihoditi ko mnje, takovih bo jest carstvo nebesnoje, smireno molimsja ninje ot nas prestavljenomu rabu tvojemu (rabje tvojej) neporočnomu mladencu… (ime) po tvojemu neložnomu obješčaniju, carstvija tvojego nasljedije daruj; nas že bezporočnoje spodobi preiti i Hristijanskoje skončačati žitje so vsjemi svjatimi v nebesnih červozjeh vodvoritisja. Jako ti jesi voskresenije, život i upokojenije vsjeh rabov tvojih i ninje prestavljenomu rabu tvojemu (predstavljenoj rabje tvojej) mladencu… (ime) Hriste Bože naš.

Gospode Isuse Hriste Bože naš, koji si obećao da ćeš dati nebesno carstvo onima, koji se rode od vode i duha (u svetom krštenju), i u nevinom životu tebi nevinom životu tebi odilaze, i koji si rekao: ostavite decu da prilaze k meni, jer je takovih carstvo nebesno, smireno molimo ti se, daruj u nasleđe nebesno carstvo, kao što si za stalno obećao sluzi tvome (sluškinji tvojoj) nevinomu detetu… (ime) koje sad od nas tebi ide; a nas udostoj da bez greha pređemo i svršimo Hrišćanski život, i da dođemo u nebesne dvore među sve svete tvoje. Jer si ti vaskrsenje, život i upokojenje svih slugu tvojih pa i sada umrlome sluzi tvome (sluškinji tvojoj) detetu… (ime) Hriste Bože naš.

2.

Hranjaj mladenci, Gospodi, v ninješnjem žitiji, v buduščem že vjecje ugotovij im prostranstvo, Avramovo lono, i po čistotje angelskaja svjetoobraznaja mjesta, v njihže vodvorjajutsja pravednih dusi; ti sam Vladiko Hriste, dušu raba tvojego (rabi tvojeja) mladenca… (ime) primi s mirom. Ti bo rekl jesi: ostavite djeti priti ko mnje, takovih bo jest carstvo nebesnoje. Tebje bo podobajet vsjakaja slava, čest i poklonjenije so Ocem i Svjatim Duhom, ninje i prisno i vo vjeki vjekov. Amin.

Gospode, koji čuvaš decu u sadašnjem životu, a budućem si pripremio im prostranstvo, krilo Avramovo, i rad njihove čistoće svetla anđeoska mesta gde i dolaze pravedne duše; ti sam, Vladaoče Hriste, dušu sluge tvoga (sluškinje tvoje) deteta… (ime) primi s mirom. Jer ti si rekao: pustite decu da dolaze k meni, jer je takovih carstvo nebesno. Tebi pak pripada svaka slava, čast i poklonjenje sa Ocem i Svetim Duhom, sada i svagda, i u veke vekova. Amin.

Simbol vere i Božje zapovesti

Sve ove lepe molitve Bog će nam onda ispuniti, ako tvrdo verujemo u njega. Sve što nama pravoslavnim Hrišćanima valja verovati ima ukratko izloženo u Simbolu vere. Simbol vere sastavili su sv. Oci na prvom i drugom vaseljenskom saboru, a sastavili su ga radi odbrane i očuvanja sv. pravoslavne vere od lažnih učitelja – od jeretika. Simbol vere deli se u dvanaest članova a glasi:

Vjeruju: / Verujem:

1. … vo jedinago Boga, Otca, Vsederžitelja, Tvorca nebu i zemlji, vidimim že vsjem i nevidimim.

… u jednoga Boga Oca, Svedržitelja, Tvorca neba i zemlje, i svemu što se vidi i ne vidi.

2. … i vo jedinago Gospoda Isusa Hrista, Sina Božija jedinorodnago, iže ot Otca roždenago prežde vsjeh vjek, svjeta od svjeta, Boga istina od Boga istina, roždena ne sotvorena, jedinosušna Otcu, imže svja biša.

… i u jednoga Gospoda Isusa Hrista, Sina Božjega jedinca, koji je od Oca rođen pre svih vekova, svetlost od svetlosti, Bog istiniti od Boga istinitog, rođen a ne stvoren, potpuno jednak Ocu, i kroz koga je sve postalo.

3. … nas radi čelovjek i našego radi spasenija sšedšago s nebes, i voplotivšagosja ot Duha Svjata i Mariji Djevi, i vočelovješčasja.

… koji je nas radi ljudi i našega radi spasenija sišao s neba i primio telo od Duha Sveta i Marije Deve, i postao čovek.

4. … raspjatago že za ni pri Pontijstjem Pilatje, i stradavša i pogrebena.

… koji je pak raspet za nas za vlade Pontijskog Pilata, i stradao i sahranjen bio.

5. … i voskrešago vo tretij denj po pisanijem.

… i koji je vaskrsao u treći dan kao što je pisano (u sv. Pismu).

6. … i vosšedšago na nebesa i sjedjašča odesniju Otca.

… i koji je uzašao na nebesa i sedi s desne strane Boga Oca.

7. … i paki graduščago so slavoju suditi živim i mertvim, jegože carstviju ne budet konca.

… i koji će opet doći sa slavom da sudi živima i mrtvima i njegovu carstvu neće biti kraja.

8. … i v Duha Svjatago, Gospoda, životvorjaščago, iže ot Otca ishodjaščago, iže so Otcem i Sinom spoklanjajema i soslavima, glagolavšago proroki.

… i u Duha Svetoga, Gospoda, koji oživljuje, koji od Oca ishodi, kojemu se valja klanjati i slaviti ga kao Oca i Sina, koji je govorio preko proroka.

9. … vo jedinu , svjatuju, sobornuju, i apostolskuju cerkov.

… u jednu svetu, sabornu (opštu) i apostolsku crkvu.

10. Ispovjeduju jedino kreščenije vo ostavljenije grjehov.

Ispovedam jedno krštenje radi oproštenja grehova.

11. Čaju voskresenija mertvih

Čekam vaskrsenje mrtvih

12. … i žizni buduščago vjeka. Amin.

… i život budućega veka. Amin.

Ispovedajući ovako svoju veru, moramo se i nadati da će Bog ispuniti svaku našu pravednu molbu, i da će nam posle smrti podariti večno blaženstvo. No i vera naša i naša nada neće biti kod Boga primljena, ako u našem srcu nema najviše i najčišće hrišćanske vrline, a to je ljubav.

Moramo dakle: verovati u Boga, nadati se u Boga i ljubiti Boga, ako hoćemo da nam naša molitva bude uslišana.

Veru svoju iskazujemo u simbolu vere, svoju nadu u molitvi Gospodnjoj, a ljubav svoju iskazaćemo ako Božje zapovesti ispunjavamo.

Dve najveće zapovesti Božje jesu:

1. Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim, svom dušom svojom i svom mišlju svojom.

A druga je slična njojzi:

2. Ljubi bližnjega svojega kao samoga sebe.

U tim dvema zapovedima je sav zakon Božji. Opširnije pak izložen je zakon Božji u 10 Božjih zapovedi. Njih je napisao sam Bog, i predao ih je proroku Mojsiju na gori Sinajskoj. One su napisane na dve kamene ploče. Na jednoj su napisane prve četiri zapovedi, a na drugoj ostalih šest. Te su zapovedi ove:

1. Az jesam Gospod Bog tvoj, da ne budet tebje bozi ini razvje mene.

Ja sam Gospod Bog tvoj, nemoj imati drugih bogova osim mene.

2. Ne sotvori sebje kumira ni vsjakago podobija jelika na nebesi gorje, i jelika na zemlji nizu, i jelika vo vodah, i pod zemljeju – da ne poklonišisja im ni poslužiši im.

Ne pravi sebi kipa niti ikakvog lika od onog što je na nebu gore, ni od onog što je na zemlji dole, ni od onog što je u vodi i pod zemljom – ne klanjaj im se niti im služi.

3. Ne vozmeši imene Gospoda Boga tvojego vsuje.

Ne uzimaj imena Gospoda Boga tvoga uzalud.

4. Pomni denj subotni, ježe svjatiti jego; šest dnij djelaj, i sotvoriši v njih vsja djela tvoja; v denj že sedmij, subota, Gospodu Bogu tvojemu.

Sećaj se dana odmora da ga svetkuješ; šest dana radi i svršuj u njih sva dela tvoja, a u dan sedmi (nedelju) neka je odmor, Gospodu Bogu tvojemu. [Do dolaska na zemlju Gospoda Isusa Hrista slavila se subota kao dan odmora, a od kako je Gospod Isus Hristos u nedelju vaskrsao, slavi se nedelja kao sedmi dan – dan odmora.]

5. Čti otca tvojego i mater tvoju, da blago ti budet, i da dolgoljeten budeši na zemlji.

Poštuj oca svoga i mater svoju, da ti dobro bude i da dugo poživiš na zemlji.

6. Ne ubij.

Ne ubij.

7. Ne preljubi sotvori.

Ne čini preljube.

8. Ne ukradi.

Ne ukradi.

9. Ne poslušestvuj na druga tvojego svidjeteljstva ložna.

Ne svedoči na prijatelja svoga svedočanstva lažna.

10. Ne poželaj ženi iskrenjago tvojego, ne poželjaj domu bližnjago tvojego, ni sela jego, ni raba jego, ni rabinji jego, ni vola jego, ni osla jego, ni vsjakago skota jego, ni vsego jelika sut bližnjago tvojego.

Ne poželi žene prijatelja svoga, ne poželi, ne poželi doma bližnjega svoga, ni njive njegove, ni sluge njegova, ni sluškinje njegove, ni vola njegova, ni magarca njegova niti ikakvog marvinčeta njegova niti ičega što je bližnjeg tvoga (što je tuđe).

Osim ovih Božjih zapovesti ima još i crkvenih zapovesti. Njih je sastavila sv. pravoslavna crkva naša, a radi dobra našeg, i zato treba da ih znamo i da ih se držimo.

Ima ih svega devet:

1. Moliti se Bogu, ići u crkvu, i slušati službu Božju svake nedelje i praznika.
2. Postiti post pred Božić, post pred Uskrs, post pred Petrov dan, post pred Veliku Gospojinu, i svake srede i pretka preko cele godine.
3. Sveštenička lica poštovati.
4. Ispovedati se i pričešćivati se u pomenute velike poste.
5. Moliti se Bogu za one koji su na vlasti (starešine i poglavare).
6. Postiti poste i držati molitve, koje zapovedi mesni episkop (nadležni vladika) u vreme kakve nužde.
7. Jeretičke (nevaljale, bezbožne) knjige ne čitati.
8. Crkvene stvari ne upotrebljavati (za domaću upotrebu).
9. Svadbe ne držati u vreme posta.

Put spasenja

Kao dobra i brižna mati sv. pravoslavna crkva hoće da se svi spasemo i dobijemo život večni, jer to je volja Božja.

Gospod naš Isus Hristos kad je osnovao svetu crkvu pravoslavnu dao joj je i sredstva preko kojih će se blagodat sv. Duha izlevati u duše vernih i tako ih spasavati za život večni.

Ta sredstva jesu Svete Tajne, koje je također Gospod naš Isus Hristos ustanovio. Njih ima sedam:

1. Krštenje,
2. Miropomazanje,
3. Pričešće,
4. Pokajanje,
5. Sveštenstvo,
6. Brak,
7. Jeleosvećenje, sveštanje masla.

Ko svete Tajne s verom prima dobija darove Duha Svetoga:

1. Premudrost, da volju Božju više svega cenimo,
2. Razum, da volju Božju razumevamo,
3. Savet, da volju Božju pogađamo,
4. Snaga (duševna) da se volje Božje čvrsto držimo.
5. Znanje, da volju Božju saznajemo.
6. Pobožnost, da po volji Božjoj živimo,
7. Strah Božji, da se bojimo protiviti volji Božjoj.

Kad ovi darovi Duha Svetog dođu na čvrsto srce i poštenu i pravednu dušu onda oni donose i divne plodove.

Plodovi darova Duha Svetog jesu:

1. Ljubav,
2. Radost,
3. Mir,
4. Trpljenje,
5. Blagost,
6. Milosrđe,
7. Vera,
8. Krotost,
9. Izdržljivost.

Takav čovek biće ovog sveta zadovoljan i srećan, a onoga blagosloven, jer će se znati ukloniti još za vremena od greha i činiće dela milosti, koja će mu i život večni pribaviti.

Dela milosti ima dve vrste: dela milosti duševne i dela milosti telesne.

Dela milosti duševne jesu:

1. Grešnika popravljati.
2. Neznalicu poučiti.
3. Onome koji u šta sumnja dobar savet dati.
4. Za spasenje bližnjeg Bogu se moliti.
5. Ožalošćene tešiti.
6. Uvrede strpljivo podnositi.
7. Uvrede praštati.

Dela milosti telesne:

1. Gladnog nahraniti.
2. Žednog napojiti.
3. Golog odenuti.
4. Starca u dom primiti i ugostiti.
5. Bolesnoga podvoriti.
6. Sužnja u tamnici nadgledati.
7. Mrtva siromaha sahraniti.

O grehu ovako veli sv. Jovan Bogoslov: „ako kažemo da greha nemamo, sebe varamo, i istine nema u nama“ (1. Jov. 1, 8). Dakle svaki čovek ima greha, ko više ko manje. Za to treba da uvek, kadgod možemo, dolazimo u crkvu, Bogu se molimo da nam grehe oprosti, ispovedamo se i pričešćujemo, da bi se greha oprostili. Najviše pak treba da se čuvamo ovih grehova:

a) Smrtni gresi:

1. Gordost
2. Srebroljublje (Gramžljivost)
3. Blud (Razvratan, nepošten život)
4. Zavist
5. Neumerenost u jelu i piću
6. Zlopamćenje (Osveta)
7. Lenost (jer se iz lenosti sva zla rađaju).

b) Gresi protiv Duha Svetoga:

1. Prekomerno i nerazmišljeno se uzdati u milost Božju, pa pri tome neprestano grešiti.
2. Očajavati, ne uzdati se u milost Božju.
3. Protiviti se poznatoj istini.
4. Zavideti tuđoj sreći.
5. Ne uzimati dobrog saveta.
6. Jogunasto (tvrdoglavo) ostati u grehu i nepokajati se.
7. Odstupiti od svete pravoslavne vere.

v) Gresi koji već na ovom svetu vapiju za Božjom kaznom – gresi vapijući na nebo:

1. Hotimično ubijstvo.
2. Sodomija (najgadnija vrsta bluda sa životinjama i protiv prirode).
3. Vređanje i ugnjetavanje siromaha, udovica i siročadi.
4. Zakidanje najamničke (nadničarske) plate.
5. Nepoštovanje i neblagodarnost prema roditeljima.

Isto su tako teški, i ako izgledaju maleni, i

g) gresi tuđi (gresi sa tuđima):

1. Savetovati koga da greši.
2. Zapovedati kome da greši.
3. Dopustiti komu da greši.
4. Nagovarati koga da greši.
5. Hvaliti koga za to što greši.
6. Zatajiti tuđi greh.
7. Ne kazniti tuđi greh.
8. Pomagati komu da greši (jatakovati), učestvovati s njim u grehu).
9. Braniti tuđi greh.
10. Davati rđav primer.

Sve što je dosad rečeno treba da zna svaki pravoslavni hrišćanin. Ali svaki pravoslavni Srbin treba da zna još i ovo:

Svaki pravoslavni Srbin ima sv. Krsno Ime ili Slavu. Tu Slavu ima samo pravoslavni Srbin i ni jedan više narod. Po tome se i poznaje i razlikuje pravoslavni Srbin od ljudi, makar pravoslavne vere, makar i istog jezika bili s njim. Gde je slava tu je i Srbin, veli i srpska narodna poslovica.

Ta Slava potiče još iz onog doba kad su Srbi primili veru Hristovu. Svaki Srbin koji se odrekao svoje stare paganske vere i primio sv. pravoslavnu Hrišćansku veru, krstio se on i njegova porodica na izvestan svetac ili praznik, a mesto svojih starih, paganskih, domaćih bogova, uzeo je koga sveca kao zaštitnika i čuvara svoga doma. Tako ima Srba koji su uzeli sv. Nikolu, sv. Georgija, sv. Jovana i t. d. za svog čuvara i zagovornika pred prestolom Oca nebeskoga. To je stara srpska svetinja i zato ljuto greši svaki pravoslavni Srbin koji ne slavi svoje Krsno Ime. Ne mora se tu trošiti i harčiti blaga – to ne traži Slava od nas. Slava traži da ju slavimo čistim srcem i poštenom dušom, a ne jelom i pićem. Za to kad nam dođe sv. Krsno Ime, pomirimo se sa svojim domaćima, sa susedima, oprostimo neprijateljima; očistimo kuću svoju, omijmo i operimo svoje telo, obucimo čisto ruho, zapalimo voštanicu sveću u čast i slavu našeg Svetitelja, okadimo tamjanom i izmirnom kuću svoju; ako nam je moguće, dozovimo i svog sveštenika da nam osveti krsnu slavu; ako Crkva taj dan služi, ne propustimo nikako, a da u crkvu ne odemo ili bar jedno čeljade iz kuće da pošaljemo, i gledamo da tog dana najviše dobrih dela učinimo.

Tako ćemo Bogu ugoditi,
tako ćemo Sveca zadobiti
da se nas kod Gospoda moli:
da nam Gospod blagoslova dade,
kućnog mira, sloge i napretka.

Osim toga treba svaki pravoslavni Srbin da poštuje i da se moli našem zajedničkom Svecu – Svetom Savi.

On je ostavio carski presto, a to samo za to da može sav svoj život posvetiti Bogu i poslužiti svom srpskom Rodu.

Ovako slavi i poje srpska pravoslavna crkva svog najvećeg Svetitelja, Najboljeg Srbina Svetog Savu:

Tropar glas 3.

Puti vojvodjaščago v žizanj nastavnik i pervoprestolnik i učitelj bil jesi, perveje bo prišed, svjatitelju Savo, otečestvo tvoje prosvjetil jesi, i porodiv toje Duhom Svjatim jako dreva maslinaja v mislenjem raji nasadil jesi vseosvjašenaja tvoja čada, tjem jako apostolom i svjatiteljem soprestolna čtuše tja molim: moli Hrista Boga darovati nam veliju milost.

Bio si nastavnik, prvoprestolnik i učitelj puta, koji vodi u život, jer, čim si došao, svetitelju Savo, prosvetio si odmah svoju otadžbinu i preporodivši je Duhom Svetim, zasadio si svoju osvećenu decu kao drva maslinova u misaonom raju. Zato Te poštujemo kao ravna apostolima i svetiteljima i molimo: Umoli Hrista Boga da nam daruje veliku milost.

Tropar glas 8.

Pravoslavija nastavniče, blagočestija učitelju i čistoti vselenija svjetiljniče, arhijerejev bogoduhovnovenije udobrenije, Savo premudre učenmi tvojimi vsja prosvjetil jesi, cjevnice duhovnaja, moli Hrista Boga, spastisja dušam našim.

Nastavniče Pravoslavlja, učitelju pobožnosti i čistote, svećnjače vaseljene, bogonadahnuti ukrasu arhijereja, Savo premudri, učenjem tvojim sve si prosvetio, sviralo duhovna, moli Hrista Boga, da spase duše naše.

Uskliknimo s ljubavlju
Svetitelju Savi
Srpske crkve vrhovnoj
Svetiteljskoj glavi:
Tamo venci, tamo slava
Gde nam srpski pastir Sava,
Pojte njemu Srbi
Pesmu i utrojte.

Iz te Svete Gore nam
Dođe, oče Savo,
Suze braći ubrisa,
Nemanjića slovo
Svešteniče Crkve sjajne
Duhovniče svete tajne
Savo, svetitelju među apostoli.

Puna si nam košnico,
Trudoljubna Srbijo,
Srpskog roda sinova,
Srba sokolova,
K nebu glave podignite
Savu tamo ugledajte
Savu srpsku slavu
Pred prestolom Tvorca.

Slavonijo, Hrvatska,
I Stara Srbijo,
Vojvodino, Primorje
Majko Kraljevino,
Crna Goro, sestro mila,
Zdravo i ti s nama bila!
Da slavimo slavu,
Svetog Oca Savu.

Mileševo slavi se
Telom Svetog Save,
Koga slave svi Srbi
S obe strane Save,
Silan paša vatru pali
Telo svetog Save spali,
Al’ ne spali slave
Niti spomen Save.

Blagodarna Srbijo
Puna si ljubavi
Prema tvome pastiru
Svetitelju Savi,
Bosna i Hercegovina
Svetog Save dedovina
S tobom slave slavu
Svetitelja Savu.