Соколовићу, најљевши тићу!
Што лов не ловиш! нег' тако стојиш?
Патке ти паше у сиње море,
А препелице у равно поље;
Одбер', соколе, што ти ј' од воље. — 5
Од воље ми је млада ђевојка,
Подајте ми је, не држ'те ми је;
Добар сам јунак и добре воље,
Ма кад ми сврне, ни вјетар с горе.[1]
↑т. ј. није опако зао, као ја (кад ме расрде). Ја
мислим, да је то прави смисао.
Извор
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 334.
