Лисица и крокодил

Лисица и крокодил
Писац: Езоп, преводилац: Доситеј Обрадовић

Басну је написао Езоп а Доситеј ју је превео и написао наравоученије.

Лисица и крокодил дочну се инатити о благородству. Крокодил стане казивати какова су мужества његови прадедови чинили, по тому доказујући да је он најблагороднији од свију животиња. „Доста већ, — oдговори лисица и по кожи се познајеш да си oд старине”.

Наравоученије

Ваља знати да је крокодил једна страшна звер која живи у води и на суву. По виду подобан је гуштеру, али је ужасно велик. Неки су тридесет ногу дугачки. У Египту, у реци Нилу, има их премного и прождиру људе и другу животињу. Кожа му је скаредна видиш, покривена с дебелим љускама, и тако тврда да је весма мучно пробити.

Ова басна принадлежи онима који се одвећ хвале и поносе с благородством својих прародитеља, а сами ни на што нису способни. Похвална је вешт благородство у вредном, разумном и благонаравном младићу, а неваљалу и строптивонаравну више на срамоту служи. Колико је ко више од отечества примио | и ужива, и колико више отмености од њега изискује, толико му је више дужан служити и њему на ползу живити. Ако ли ко хоће да до подне спава, а до поноћи којекакве бездјелице и бешчинија да твори, он нека зна да се је на срамоту својих благородних родитеља родио. Ништа није хуђе и горе него благородна младића с таковим мишљењем из младости напојити да се је он за леност и бездјелије на свет родио. По обичају даваће му се титул „благородни”, но он, кад га год чује, нека га слободно прима себи на обличеније, ако његове нарави и дела нису благородна. „Eυγένεια εστί αρετή βροτοίς. Благородство јест добродјетељ људма”. И паки: Аνήρ άριστος ουκ αν είη δυσγενής: Муж преизрјадни никад није неблагородан”. Зато благородни и имући у једном општеству колико више средства и удобности имаду, толико је већа њихова дужност добро и благородно воспитаније својеј деци давати, које се састоји у науки, трудољубију и благонаравију, да им се не рече као крокодилу: „По кожи се познајеш да си благородан”.

Извори

Антологија српске књижевности [1]

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Езоп, умро -560, пре 2584 године.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Доситеј Обрадовић, умро 1811, пре 213 година.