Lisica i krokodil
| ←Lisica i kupina | Lisica i krokodil Pisac: Ezop, prevodilac: Dositej Obradović |
Lisica i lav→ |
| Basnu je napisao Ezop a Dositej ju je preveo i napisao naravoučenije. |
Lisica i krokodil dočnu se inatiti o blagorodstvu. Krokodil stane kazivati kakova su mužestva njegovi pradedovi činili, po tomu dokazujući da je on najblagorodniji od sviju životinja. „Dosta već, — odgovori lisica i po koži se poznaješ da si od starine”.
Valja znati da je krokodil jedna strašna zver koja živi u vodi i na suvu. Po vidu podoban je gušteru, ali je užasno velik. Neki su trideset nogu dugački. U Egiptu, u reci Nilu, ima ih premnogo i proždiru ljude i drugu životinju. Koža mu je skaredna vidiš, pokrivena s debelim ljuskama, i tako tvrda da je vesma mučno probiti.
Ova basna prinadleži onima koji se odveć hvale i ponose s blagorodstvom svojih praroditelja, a sami ni na što nisu sposobni. Pohvalna je vešt blagorodstvo u vrednom, razumnom i blagonaravnom mladiću, a nevaljalu i stroptivonaravnu više na sramotu služi. Koliko je ko više od otečestva primio | i uživa, i koliko više otmenosti od njega iziskuje, toliko mu je više dužan služiti i njemu na polzu živiti. Ako li ko hoće da do podne spava, a do ponoći kojekakve bezdjelice i beščinija da tvori, on neka zna da se je na sramotu svojih blagorodnih roditelja rodio. Ništa nije huđe i gore nego blagorodna mladića s takovim mišljenjem iz mladosti napojiti da se je on za lenost i bezdjelije na svet rodio. Po običaju davaće mu se titul „blagorodni”, no on, kad ga god čuje, neka ga slobodno prima sebi na obličenije, ako njegove naravi i dela nisu blagorodna. „Eυγένεια εστί αρετή βροτοίς. Blagorodstvo jest dobrodjetelj ljudma”. I paki: Aνήρ άριστος ουκ αν είη δυσγενής: Muž preizrjadni nikad nije neblagorodan”. Zato blagorodni i imući u jednom opštestvu koliko više sredstva i udobnosti imadu, toliko je veća njihova dužnost dobro i blagorodno vospitanije svojej deci davati, koje se sastoji u nauki, trudoljubiju i blagonaraviju, da im se ne reče kao krokodilu: „Po koži se poznaješ da si blagorodan”.
Izvori
[uredi]- Antologija srpske književnosti [1]
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Ezop, umro -560, pre 2584 godine.
|
|
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dositej Obradović, umro 1811, pre 213 godina.
|