Лисистрата/8
| ←PETA POJAVA | Лисистрата Писац: Аристофан TREĆI ČIN - PRVA POJAVA |
DRUGA POJAVA→ |
HOROVOĐA ŽENSKOG HORA
O svetla glavo ovog našeg pothvata,
šta iziđe mi tako mrka pogleda?
LISISTRATA
Zločinstva žena rđavih i ženska ćud
zastrašuju me, gore‐dole vitlaju.
HOROVOĐA ŽENSKOG HORA
Sta? Sta to kažeš?
LISISTRATA
Istinu, da istinu!
HOROVOĐA ŽENSKOG HORA
A šta se zbilo? Kazuj svojim drugama!
LISISTRATA
Sramota kazati a teško tajiti.
HOROVOĐA ŽENSKOG HORA
Ne taji kakva nam se zbila nevolja.
LISISTRATA
Upaljujemo se, ‐ da kratko kažem sve.
HOROVOĐA ŽENSKOG HORA
Pomozi, Dive!
LISISTRATA
Šta zoveš Diva? To je živa istina.
Ja nemam više snage da ih odvratim
od njihovih muževa, ‐ sve mi odlaze!
Zatekoh prvu gdeno rupu širi baš
u Panovu da može ući pećinu.
A drugu gde se spuštala na čekrku,
a treću gde steg ostavi. A četvrta
već mišljaše na vrapcu dole sleteti
Orsilohovoj kući, ‐ al' je za kosu
odvukoh. Svaki izgovor izmišljahu
da odu kući! (Jedna se žena pojavljuje)
Evo jedna ide sad! Hej, kuda hitaš?
(Lisistrata je zaustavlja)
PRVA ŽENA
Želim poći domu svom.
Ta miletska mi vuna leži kod kuće,
od moljaca me strah.
LISISTRATA
Od kakvih moljaca? Vraćaj se!
PRVA ŽENA
Boginja mi, brzo biću tu!
Po odru želim da ie samo razastrem ‐
LISISTRATA
Nit vunu probiraj nit kući odlazi!
PRVA ŽENA
Da vuna propadne mi?
LISISTRATA
Ako zatreba. (Vraća se. Dolazi druga)
DRUGA ŽENA
Ah, jadne mene! Jadna radi kudelje!
Neomlaćena kod kuće mi osta!
LISISTRATA
Gle, ta ide rad neomlaćene kudelje!
Hajd' amo natrag!
DRUGA ŽENA
Tako mi Svetlonoše,
čim omlatim je, odmah ću se vratiti!
LISISTRATA
Ne mlati je, jer ako počneš poso taj,
i druga žena hteće isto delati.
(Druga žena vraća se. Dolazi treća, kao trudna)
TRECA ŽENA
O gospo Ilitijo, ustav' porođaj,
dok ne nađem ja mesto za to podesno.
LISISTRATA
A šta to brbljaš?
TREĆA ŽENA
Ovaj čas ću roditi.
LISISTRATA
Ti juče ne bi trudna.
TREĆA ŽENA
Al' sam danaske.
I zato, Lisistrata, sad mi brže daj
da idem babici!
LISISTRATA
(Ogleda je, pipajući)
A šta to govoriš? Šta imaš tvrdo tu?
TREĆA ŽENA
Muškarčić to je moj!
LISISTRATA
Ne, Afrodite mi, no kanda od medi
tu nešto šuplje imaš, odmah znaću ja.
(Pipa je i pretražuje podrobnije i najzad ispod ruha izvuče šlem)
E, baš si smešna, sveti šlem ti priveza,
a reče da si trudna?
TREĆA ŽENA
Jesam, Diva mi!
LISISTRATA
A zašto uze šlem?
TREĆA ŽENA
Zateče li me još
u tvrđi porođaj, da u šlem uiđem
i u tom gnezdu rodim, ko golubica.
LISISTRATA
Šta kažeš? To su izgovori, jasno je.
Krštenje šlemu ovde mirno dočekaj!
(Dve druge žene izlaze iz tvrđe)
ČETVRTA ŽENA
Na Akropolju više ja ni spavati
ne mogu otkad svetu zmiju ugledah!
PETA ŽENA
A ja od sova ovde jadna propadam, ‐
od njine huke nemam sna ni odmora.
LISISTRATA
Stvorenja čudna, mahnite se aveti!
Muškaraca možda žudite, ‐ zar ne misliš
i oni da su žedni nas? Da', dobro znam
da gorke noći traju. Zato, drugarke,
ustrpite se, samo malo ustrajte.
Jer proroštvo obećava: složne budemo l',
pobedićemo, to su reči proroštva.
HOROVOĐA ŽENSKOG HORA
Objavi nam ga kako glasi!
LISISTRATA
Ćutite:
»Kada se laste skupe i n'a mestu zbiju se jednom,
bežeć od pupavca, te se od mudatih one uzdrže,
svanuće bedama kraj; što sada u nas je gore,
Div će gromovnik dole okrenut ‐ «
HOROVOĐA ŽENSKOG HORA
(upadajući) Zar gore ću ležat?
LISISTRATA
»Ako se posvade laste i mahnuvši krilima one
sveti ostave hram, od toga će činit se časa
da pomamnije ptice na svetu nema nijedne!«
HOROVOĐA ŽENSKOG HORA
To proroštvo je razgovetno.
LISISTRATA
Bogovi!
Ustrpimo se, klonut sada nemojmo!
Unutra hajd'mo! Biće za nas sramotno,
o drage, ako odbacimo proroštvo.
(Lisistrata vraća se sa ženama u tvrđu. Oba hora ostaju)
