Лепа је
| Лепа је... Писац: Владимир Васић |
Лепа је...
Лепа је, лепа, румена ружа
Када је рујна огрли зора,
Када је бисер сузицом поји,
Да суза мило чедо јој доји,
Када јој мирис у срце пружа,
Да буде дичног мирисног створа.
Лепа је била из горе вила;
На земљи кажу створен да није
Божанствен и красан облик тај;
Лепо је сунце што земљу грије,
И славуј леп је, птичица мила,
Мирисно ј' цвеће што носи мај.
Лепа је ружа и горска вила,
Дивна је, дивна, и рујна зора
Кад се у њој сунашце сја,
И Розаура лепа је била, —
Ох, све је лепо лепога створа,
Ал' лепшу имам лепојку ја.
Пред тобом, душо, нека се скрива
Румена ружа и рујна зора,
Нек вилу крије зелена гора,
Нек цвеће даље мирис не лива,
Јер душа и облик, душица твоја,
Леп је, најлепши, идоле мој!
1860 год.
Напомена[уреди]
Објављено у књизи Песме, стр. 107-108
Извори[уреди]
- Владимир Васић: Целокупна дела, Библиотека српских писаца, Издавачко предузеће " Народна просвета, Београд, страна 4-5.
|