Lepa je
| Lepa je... Pisac: Vladimir Vasić |
Lepa je...
Lepa je, lepa, rumena ruža
Kada je rujna ogrli zora,
Kada je biser suzicom poji,
Da suza milo čedo joj doji,
Kada joj miris u srce pruža,
Da bude dičnog mirisnog stvora.
Lepa je bila iz gore vila;
Na zemlji kažu stvoren da nije
Božanstven i krasan oblik taj;
Lepo je sunce što zemlju grije,
I slavuj lep je, ptičica mila,
Mirisno j' cveće što nosi maj.
Lepa je ruža i gorska vila,
Divna je, divna, i rujna zora
Kad se u njoj sunašce sja,
I Rozaura lepa je bila, —
Oh, sve je lepo lepoga stvora,
Al' lepšu imam lepojku ja.
Pred tobom, dušo, neka se skriva
Rumena ruža i rujna zora,
Nek vilu krije zelena gora,
Nek cveće dalje miris ne liva,
Jer duša i oblik, dušica tvoja,
Lep je, najlepši, idole moj!
1860 god.
Napomena[uredi]
Objavljeno u knjizi Pesme, str. 107-108
Izvori[uredi]
- Vladimir Vasić: Celokupna dela, Biblioteka srpskih pisaca, Izdavačko preduzeće " Narodna prosveta, Beograd, strana 4-5.
|