Вино пије Малеш господару.
Вино служи Јана, лепа Јана,
Вино служи грозне сузе лије.
Питао је Малеш господару:
„Шта је теби, моја лепа Јано. 5
„Вино служиш грозне сузе лијеш
„Јели теби понестало блага,
„Ил‘ је твоје руво повештало,
„Или си се зажелила мајке?
Ал‘ беседи Јана, лепа Јана; 10
„Није мени понестало блага.
„Нит‘ је моје руво повештало,
„Веће има девет годиница,
„Како моју нисам вид‘ла мајку.
Кад то зачу Малеш господару, 15
Он дозива слугу Михајила;
„Михајило, мо]а верна слуго,
„Ти упрегни коње у кочије,
„Носи Јану нека види мајку,
Кад су били на првом конаку; 20
„Глас допаде Јани, лепој Јани:
„Врат‘ се натраг Јано, лепа Јано,
„Умрла ти сва четири сина.
Ал' беседи Јана, лепа Јана;
„Ја се натраг повратити не ћу, 25
„Ма умрле све четири кћери,
„Док не видим моју стару мајку,
Кад је била на другом конаку,
Глас допаде Јани, лепој Јани:
„Врат‘ се натраг Јано, лепа Јано, 30
„Умрле ти све четири кћери.
Ал‘ беседи Јана, лепа Јана:
„Ја се натраг новратити не ћу,
„Макар умр‘о Малеш господару,
„Док не видим моју стару мајку. 35
Кад је била на трећем конаку,
Глас допаде Јани, лепој Јани:
„Врат‘ се натраг Јано, лепа Јано,
„Умр‘о ти је Малеш господару.
Ал‘ беседи Јана, лепа Јана: 40
„Да се вратим док је пораније,
„Да не буде још и доцканије.
Па се врати своме белом двору.
Кад је била близу бела двора,
Угледала свих девет гробова. 45
Стаде Јана нарицати млада:
„Четир сина четир сока сива,
„Кад летисте, кад земљи падосте,
„Зашто мајку у двор не чекасте?
„Четир кћери, румене ружице. 50
„Кад цветосте, кад-ли опадосте,
„Зашто мајку у двор не чекасте?
„Сунце Јарко, Малеш господару,
„Кад-ли сину па за гору зађе,
„Зашто Јану у двор чек‘о ниси?55
