Легенда о Ђурђевом брду

Кад Турци освојише Јагодину, прохте им се да имају џамију, не би ли неверну рају привукли под скуте Мухамеда. Начини се кулук, те последњег дана Рамазана, уз славље и прангије започне градња.

Међу Tурцима се нађе инаџија, коме паде на ум да сруши цркву, иако је било доста камена. Међутим, он испаде уклет, па колико би се за дан подигло, ноћу се рушило, што принуди усплахиреног кадију да зове дервиша. Порука се врати да у темеље узидају најлепшег младића и чауши пођоше да га траже. Не би им тешко да га нађу, али га с муком приведоше, јер изиђе јунак какав се ретко среће. Кад су га савладали, пошто започну с пуно стрепње. Изненада, разлеже се тресак и из камена прхну човек, па, као на крилима, утече на оближње брдо. Узалуд су потере ишле да га траже и наоружани низами да опкољавају. Он оста да им пркоси, све док су овде били. Радујући се његовој слободи, коју Турци не успеше да угасе, народ назва његово склониште - Ђурђево брдо, по његовом имену.