Бајалица треба да спреми мртви восак (восак од угинулих пчела) и неирим калем (калем-гранчицу, која се није примила). За овим треба добро да умије руке, па онда да засуче рукаве до лаката, и домалим прстом леве руке кружећи око ницине да баје [1]:
„Лева рука крста нема,
ова бољка (а чује се и боља)
места нема.
Без оца се родила,
без попа се крстила, 5
без имена угинула;
усту мицо (ницо, ницино);
ту ти место није! — Овако три пута.
За овим узима мртви восак (такође у леву рукуј и, кружећи око ницине с истим говори:
Кад пчеле, које су овај восак правиле,
поново оживеле, тада и ти бољо; 10
као што су пчеле замрле,
и ти, бољо, замрла!
Овако говорећи заокружи три пута, па баци восак у ватру говорећи:
Колико овај восак горео,
толико ти болео.
Сад узима неприм калем (такође у леву руку) и кружећи с истим три пута око бољке говори:
Како се овај калем примио, 15
тако и ова бољка;
калем усанео, а ти уздануо,
за местом на ком си.
Кад и ово уради, онда остави калем и кажипрстом леве руке кружећи око ницине говори:
У наше мице (нице, ницине)
деветоро деце: 20
од девет — осам,
од осам — седам,
од седам — шест,
од шест — пет,
од пет — четири, 25
од четири — три:
једно Станко,
једно Станоје,
једно Станиша.
Станко — слеп, 30
Станоје — нем,
а Станиша — глув.
Слеп, не види;
нем, не говори,
а глув не чује. 35
Усту, мицо;
ту ти место није!
(Бела Вода)
Певач, место записа и напомена
Референце
↑Прст при бајању има особиту вредност, ако је бајалица њим дотакла пужу рог, кад га је први пут с пролећа видела. Као што се рог од прста посувраћа и натраг устукне, тако се верује, да ће, болест после устукнути, се истим прстом буде окружила.
Извор
Мијатовић, Станоја М. Народна медицина Срба сељака у Левчу и Темнићу, СЕЗ, XIII (1909), с. 308.
Лазаревић, Велибор: Народне басме и лечења у Левчу и Темнићу; Лепосавић : Институт за српску културу Приштина - Лепосавић, 2020., стр. 240-241. бр. 136.
