Bajalica treba da spremi mrtvi vosak (vosak od uginulih pčela) i neirim kalem (kalem-grančicu, koja se nije primila). Za ovim treba dobro da umije ruke, pa onda da zasuče rukave do lakata, i domalim prstom leve ruke kružeći oko nicine da baje [1]:
„Leva ruka krsta nema,
ova boljka (a čuje se i bolja)
mesta nema.
Bez oca se rodila,
bez popa se krstila, 5
bez imena uginula;
ustu mico (nico, nicino);
tu ti mesto nije! — Ovako tri puta.
Za ovim uzima mrtvi vosak (takođe u levu rukuj i, kružeći oko nicine s istim govori:
Kad pčele, koje su ovaj vosak pravile,
ponovo oživele, tada i ti boljo; 10
kao što su pčele zamrle,
i ti, boljo, zamrla!
Ovako govoreći zaokruži tri puta, pa baci vosak u vatru govoreći:
Koliko ovaj vosak goreo,
toliko ti boleo.
Sad uzima neprim kalem (takođe u levu ruku) i kružeći s istim tri puta oko boljke govori:
Kako se ovaj kalem primio, 15
tako i ova boljka;
kalem usaneo, a ti uzdanuo,
za mestom na kom si.
Kad i ovo uradi, onda ostavi kalem i kažiprstom leve ruke kružeći oko nicine govori:
U naše mice (nice, nicine)
devetoro dece: 20
od devet — osam,
od osam — sedam,
od sedam — šest,
od šest — pet,
od pet — četiri, 25
od četiri — tri:
jedno Stanko,
jedno Stanoje,
jedno Staniša.
Stanko — slep, 30
Stanoje — nem,
a Staniša — gluv.
Slep, ne vidi;
nem, ne govori,
a gluv ne čuje. 35
Ustu, mico;
tu ti mesto nije!
(Bela Voda)
Pevač, mesto zapisa i napomena
Reference
↑Prst pri bajanju ima osobitu vrednost, ako je bajalica njim dotakla pužu rog, kad ga je prvi put s proleća videla. Kao što se rog od prsta posuvraća i natrag ustukne, tako se veruje, da će, bolest posle ustuknuti, se istim prstom bude okružila.
Izvor
Mijatović, Stanoja M. Narodna medicina Srba seljaka u Levču i Temniću, SEZ, XIII (1909), s. 308.
Lazarević, Velibor: Narodne basme i lečenja u Levču i Temniću; Leposavić : Institut za srpsku kulturu Priština - Leposavić, 2020., str. 240-241. br. 136.
