Лалош[1]
Лалош дружину сабира
до седамдесет и седам,
па то ги Лалош заведе,
у таја гора зелена,
где азнаџије пролазе, 5
азнаџите ми убива,
па то ги благо узима.
Чак се до цара дочуло,
цар ми потеру испрати
Лалоша живог да фати 10
’Одила силна потера,
ђавола у воду фатише,
Лалоша у гору не могу.
Говори млада кумица:
„Чујте ме мене, потеро, 15
ви сте триста, бре, душа,
по гроша дајте, бре, триста,
ја ћу ви Лалоша уфатим,
уфатим и да затворим.”
Тргнала млада кумица 20
у таја гора зелена,
викнала млада кумица:
„Куме Лалоше, Лалоше,
ја излез', куме, куд мене
детенце да ми кршћеваш, 25
на твоје име да туриш,
кога си, куме, загинеш,
името да ти остане.”
Лалош дружине говори:
„Чујте ме, верна дружино, 30
мене ме зове кумица
детенце да јој кршћевам.”
Отиде Лалош, отиде
сас таја млада кумица
у њојни бели дворови. 35
Говори млада кумица:
„Куме Лалоше, Лалоше,
ево ти чаша ракија,
че си ми, куме, уморан.”
Кога је чашу попио, 40
њему је чаша пресела.
Говори Лалош, говори:
„Ја слушај, млада кумице,
това ми није на добро.”
Говори млада кумица: 45
„За то ти чаша пресела
че ниси скоро, бре, пио.”
Легнали да се одморе,
станала млада кумица:
„Ајде, куме Лалоше, 50
детенце да ми кршћеваш
у таја пусти намастир.”
Устао Лалош, устао,
тргнали с младу кумицу
у тај пусти намастир.” 55
Кога су внатре влезнали,
не ли је кума ђаволска,
она си надвор излезе,
па то ми врата закључи.
Говори кума, говори: 60
„Чујте ме, верна дружино,
ја гди сте, верна дружино?!”
Ето ми иде потера.
Говори кума, говори:
„Ето ви Лалош унутра, 65
фатила и затворила.”
Кога је Лалош дочуо,
па то је силно викнуо,
сама се врата отворе,
изиде Лалош изиде, 70
исече целу потеру.
Говори Лалош, говори:
„Да молиш бога, кумице,
сад би’ главу одрез’о."
Па то си Лалош зарамчи, 75
зарамчи пушку на раме,
отиде Лалош отиде
у тају гору зелену,
при његову си дружину.
