Ја усадих виту јелу,
виту јелу на камену,
и уз јелу б'јелу лозу,
и уз лозу струк босиљка.
Вргох мому чуварицу,
а ја одох на војницу
војевати годиницу.
Не војевах ни године,
глас ме стиже, два сретоше,
да је јела посјечена,
б'јела лоза озобана,
струк босиљка ур'језано,
млада мома обљубљена.
Ја се вратих, повјеровах.
Кад ја дођох к витој јели,
не море јој коњ приступит
од висине вите јеле,
од родбине б'јеле лозе,
од мириса босиљкова,
од љепоте младе моме.
Рекох коњу: "Гризи јелу!"
А соколу: "Зобљи лозу!"
А ја идем љубит мому.
Српске народне песме (женске), већином их у Славонији скупио Ђорђе Рајковић. Издала "Матица српска", у Новоме Саду у штампарији Игњата Фукса, 1869., стр. 34-35.
Златна пјена од мора, Народне пјесме Срба у Хрватској, приредио Здравко Крстановић, Рад, Београд, 1990.
