Лав и човек
| ←Лав и зец | Лав и човек Писац: Езоп, преводилац: Доситеј Обрадовић |
Лав и дивји вепар→ |
| Басну је написао Езоп а Доситеј ју је превео и написао наравоученије. |
Лав и човек почну се инатити о својим преимуштествам. Човек хвали људе, говорећи да су вреднији и јуначнији од лавова, а лав неће то нипошто да призна, но напротив утврждава да је један лав јачи од неколико људи. Њихово преније потезало се задуго, док по случају намере се Heгде на икону Херкулову, гди бијаше изображен ови како дави лава. „Видиш то?” рекне човек. „Видим, а ко је то написао? упита лав. „Човек, а да ко ће написати? ...” „Хе, мој брајко, видиш да си ... мал' не рекох ... рече лав. — Да лавови умеду писати као ви, ја биx теби сто икона за једну показао како лавови људе даве.”
Не ваља ласно веровати што један човек или народ о себи говори и пише, јер свак себе описује како лепше зна и може. Ваља слушати што други о њима мисле и утврждавају. Правда да је не само лав но и коњ и во много јачи од човека, но не имајући человеческе хитрости и разума, принуђени су покорити се човеку. Сама храброст и јуначество једнога народа без науке и мудрога прављенија подобне су зверској снаги; бране се за неко време, ал' најпосле морају рећи „ејвала”, и покорити се. Наука, мудрост, мудро и законо прављеније, искуство, просвештених народа подражаније, а сврх свега трудољубно и добродјетељно једнога општества житије: ево што саставља његову праву храброст и јунаштво, и без тога или је у рабству или ће с временом бити. Бог и натура тако су одредили: како човек скотом, тако и разуман неразумним да влада и управља.
Извори[уреди]
- Антологија српске књижевности [1]
|
|
|