Lav i čovek

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Lav i čovek
Pisac: Ezop, prevodilac: Dositej Obradović
Basnu je napisao Ezop a Dositej ju je preveo i napisao naravoučenije.


Lav i čovek počnu se inatiti o svojim preimuštestvam. Čovek hvali ljude, govoreći da su vredniji i junačniji od lavova, a lav neće to nipošto da prizna, no naprotiv utvrždava da je jedan lav jači od nekoliko ljudi. Njihovo prenije potezalo se zadugo, dok po slučaju namere se Hegde na ikonu Herkulovu, gdi bijaše izobražen ovi kako davi lava. „Vidiš to?” rekne čovek. „Vidim, a ko je to napisao? upita lav. „Čovek, a da ko će napisati? ...” „He, moj brajko, vidiš da si ... mal' ne rekoh ... reče lav. — Da lavovi umedu pisati kao vi, ja bix tebi sto ikona za jednu pokazao kako lavovi ljude dave.”

Naravoučenije

Ne valja lasno verovati što jedan čovek ili narod o sebi govori i piše, jer svak sebe opisuje kako lepše zna i može. Valja slušati što drugi o njima misle i utvrždavaju. Pravda da je ne samo lav no i konj i vo mnogo jači od čoveka, no ne imajući čelovečeske hitrosti i razuma, prinuđeni su pokoriti se čoveku. Sama hrabrost i junačestvo jednoga naroda bez nauke i mudroga pravljenija podobne su zverskoj snagi; brane se za neko vreme, al' najposle moraju reći „ejvala”, i pokoriti se. Nauka, mudrost, mudro i zakono pravljenije, iskustvo, prosveštenih naroda podražanije, a svrh svega trudoljubno i dobrodjeteljno jednoga opštestva žitije: evo što sastavlja njegovu pravu hrabrost i junaštvo, i bez toga ili je u rabstvu ili će s vremenom biti. Bog i natura tako su odredili: kako čovek skotom, tako i razuman nerazumnim da vlada i upravlja.

Izvori[uredi]

  • Antologija srpske književnosti [1]


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Ezop, umro -560, pre 2582 godine.
Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dositej Obradović, umro 1811, pre 211 godina.