Књажевска прокламација Херцеговцима од јуна 1876.
ХЕРЦЕГОВЦИ!
Вођен божјим провиђењем, позивом својим и моје мале, али слободне и храбре државице, братском љубављу према вама и жељом, да се народ српски ослободи и уједини, коју сам љубав и жељу од својих предака нашљедио и непрекидно најживље његовао, ја сам ушао у Херцеговину да пресјечем ропске ланце који вас вјековима стезаху.
Ја сам увјерен, да тијем испуњавам и вашу највећу жељу. Ви сте ми вазда и сваком приликом давали увјерења, да се у вашем мученичком животу држите једино о нади у дан, када ћу доћи да вас ослободим ига турскога нашом сложном заједничком борбом противу силе турске.
Ево је дошао тај радосни, и ако Бог да сретни дан за све нас, дан, када отпочиње борба наша, борба, којом ћете ослобођени бити.
Јуначко прегнуће, сложни рад и послух увјенчаће дјело наше успјехом. Ако Бог да, Херцеговина ће брзо слободна бити и ви ћете уживати слободу с којом се и ваша браћа Црногорци увијек поносе. А ви сте је достојни, Херцеговци, и ви сте јунаци, који ћете дати свијету величанственијех примјера јуначке борбе и пожртвовања за слободу, као што сте вазда, а особито ову годину дана, како прегнусте витешки, те уздрмасте царевину турску и освојисте поштовање и наклоност свега образованог свијета. У Херцеговини је од вазда живио цвијет народа српскога, који ни за пет вјекова најужасније варварство уништити није могло. Отуда ова лијепа, значајна, за вас поносита ријеч српска: Херцеговина свијет насели, а себе не расели!
Не клоните вашијем јуначкијем духом ни за један часак. Бог је милостив и праведан, а света је ствар за коју се боримо. Ми ћемо бити побједиоци. Ја сам с вама, с вама је сваки Црногорац. Заједно ћемо дијелити сваку муку, живот и смрт! За то напријед, Херцеговци! Напријед замоном и за заставом црногорском, која је стари свједок небројених најславнијих побједа нашијех и највећијех пораза турскијех.
Ви сте под влашћу турском подносили нечувене муке, које сам ја вазда у дубини душе моје осјећао. Ипак слобода, у којој се данас налазите, не смије ве занијети на освету према браћи својој мухамеданске вјере. Ја желим да дух братства и помирљивости завлада међу вама.
Све што овђе рекох браћи Христове вјере важи потпуно и за вас. Вријеме када су ваши преци примили вјеру Мухамедову и уживали особиту власт и господство, прошло је одавно. Мало по мало одузео вам је све то Османлија и тешки, самовољни притисак османлијски почели сте већ и ви јако осјећати. Да није дошао и за вас овај сретни час, и ви бисте још за мало постали раја османлијска исто као и Хришћани.
Иако сте друге вјере ви сте браћа наша, јер у жилама вашијем тече српска крв. Зато ја долазим, да вас ослободим исто као и браћу вашу Хришћане. У ослобођеној Херцеговини ви ћете живјети слободно. Закон ће у њој за свакога један и једнак бити, а за све праведан. У вјеру вашу као у светињу неће нико тицати. Ја ви јемчим за то, а о правичности и љубави мојој према вама свједоци су стотине једновјерника ваших, који су у земљи мојој и код мене налазили вазда братскога дочека, помоћи и одликовања. Ја вас позивам дакле, Мухамеданци, да недижете оружја против своје једнокрвне браће Хришћана. Ако не можете већ данас са вашом браћом Хришћанима заједно борити се против Османлије, нашега заједничког непријатеља, ја ве позивам да сједите мирно. У томе случају са животом и имањем својим бићете сигурни од свакога нападаја и повреде. Ако не учините тако и ако ми свако племе и мјесто преко старјешина својих не изјави своју мирољубивост и оданство своје, мени ће јако жао бити, али ћу морати с вама као с непријатељима поступати.
Ја не желим и не надам се, да ће до тога доћи. Напротив, очекујем да ће доиста у народу херцеговачком, без разлике вјере, завладати право братство из којега ће се подићи и развити слобода и срећа његова.
Као што је велико дјело, које смо отпочели, тако се и душевна величина поборника његових најбоље показује у њему. Зато ве позивам, Херцеговци, и опет, исто као и Црногорце, да будете племенити и великодушни у борби, а нарочито да пазите неповриједимост граница сусједне царевине аустријске, која нам је пријатељска и поданика њенијех.
Свима вама довикујем: Ступајте сложно као браћа и одушевљено као сретни јунаци, којима је пало у дио, да сдружени с браћом Црногорцима, ослободите милу отачбину своју, Херцеговину, богату ризницу славних успомена велике прошлости наше и дичну перјаницу народа српскога, ступајте под заставу моју!
Херцеговина мора слободна бити.
Извори
[уреди]
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Никола I Петровић, умро 1921, пре 103 године.
|