Куманово

Алекса Шантић

Сјени Александра Глишића

        Сви на колена, сви!
                              Овде је била
Свештена ватра жртве благородне,
Што су је махом широкијех крила

Змајеви наши распламтели. Нека
С молитвом сваки пољуби тло свето,
С кога је вишња загрмела јека

Освете слатке. И к'о талас бурни
Сињега мора разлила се широм
Преко равнина и гудура тмурни',

Робље да прене и донесе вести:
Пламени обруч устрептана сунца
Како се рађа из крви и свести...

        Сви на колена, сви!
                              Овде је Врело,
Где се сва лепа напојише срца
Снагом богова за боговско дело.

Овде јуе свети Храм. Овде је луче
Ватрама вере зажегла слобода,
Србију Стару да с нова обуче

У сјај и блеске као давних дана,
Када је, оно, Госпођа Царица
У одсевима гривна и ђердана,

Гледала озго, с високих балкона,
С победа како император језди,
Уз урнебесни клик и поздрав звона.

        Сви на колена, сви!