Kumanovo
Sjeni Aleksandra Glišića
Svi na kolena, svi!
Ovde je bila
Sveštena vatra žrtve blagorodne,
Što su je mahom širokijeh krila
Zmajevi naši rasplamteli. Neka
S molitvom svaki poljubi tlo sveto,
S koga je višnja zagrmela jeka
Osvete slatke. I k'o talas burni
Sinjega mora razlila se širom
Preko ravnina i gudura tmurni',
Roblje da prene i donese vesti:
Plameni obruč ustreptana sunca
Kako se rađa iz krvi i svesti...
Svi na kolena, svi!
Ovde je Vrelo,
Gde se sva lepa napojiše srca
Snagom bogova za bogovsko delo.
Ovde jue sveti Hram. Ovde je luče
Vatrama vere zažegla sloboda,
Srbiju Staru da s nova obuče
U sjaj i bleske kao davnih dana,
Kada je, ono, Gospođa Carica
U odsevima grivna i đerdana,
Gledala ozgo, s visokih balkona,
S pobeda kako imperator jezdi,
Uz urnebesni klik i pozdrav zvona.
Svi na kolena, svi!