Крст и круна/4

Крст и круна
Писац: Јован Суботић
ЧЕТВРТА СЛИКА

ЧЕТВРТА СЛИКА
Дворана нао у III. слици. Само што је сваној слици дан у руку барјачић тробојни.
Кад се завеса дигне чује се из даље певање химне: Цар небески итд. или, ако се то не може у потпуној мери произвести, свечани марш са леве стране, и стану улазити у позорницу један по један.
1. Два херолда с мали тробојни барјаци,
2. Два детета женска у бело обучена са тробојни барјачићи,
3. Два мушка детета са тробојни барјачићи,
4. Четири одрасле женске деце са барјачићи,
5. Четири мушка са голим сабљама,
6. Један момак са великом тробојницом,
7. Један дечко с крстом,
8. Два свештеника са горећим свећама,
9. Дворски велики оружник са краљевским мачем (на јастуку),
10. Дворски велики постељник са крзненим огртачем;
11. Дворски велики писар са скиптром;
12. Дворски велики судац са круном.
13. Стеван краљ обучен у дољње хаљине, но гологлав и без мача. С десне стране Сава у орнату пуном, с еванђељем. С леве Вукан у ратном оделу са краљевском заставом,
14. За њима народ.

Кад дође до среде позорнице, онда први иду на десну страну исте, а други на леву.
Онај с барјком, што сам иде, стане на крај с десне стране.
Краљ Стеван стане на среду но дубље.
Сава с десне његове стране.
Вукан с леве.
За цело време док се не ставе у ред траје певање или марш.
Над песма или марш престане.
САВА: Приступите. На то да преда еванђеље једном од свештеника.
Велики орушник с мачем приступи.
Сава узме мач и рекне: „Опасује се Стеван нраљ мачем правде и закона." На то даде мач оружнику, који га краљу припаше.
На то приступи ризничар с плаштом.
Сава узме плашт и говори: „Одева се Стеван краљ плаштом славе и величанства."
На то заогрне ризничар плаштом краља Стевана.
За тим приступи канцелар са скиптром.
Сава узме скиптар и рекне: „Уручује се Стевану краљу жезао власти и управе."
Канцелар прими од њега скиптар и даде га краљу Стевану у руку.
За тим приступи дворски судац са круном.
Сава узме круну и говори: „Венчава се Стеван краљ венцем чести, царства и господства."
На то приступи Вукан узме круну с једне, Сава с друге стране и метну је Стевану, који је клекнуо, на главу.
За сваним говором Саве певао је лик аксијос! или достојан! или се виче: живио!
Кад престане предавање знамења краљевских, стану два свештеника на среду и један говори држеђи свећу, док други стоји уз њега држећи свећу.
Благоверному, велиноможному, и блистателному краљу Стевану, по божијој милости краљу Србије, Диоклеје, Трибуније, Далмације и Захулмије многаја лета!
Хор пева многаја лета.
Краљ је Стеван био устао, кад су почели свештеници многолетство говорити.
Сад приступи свештеник Сави са еванђељем. Сава узме јеванђеље и поднесе га Стевану, Вукан спусти краљевску заставу уз јеванђеље.
Краљ метне руку на св. књигу и говори:
КРАЉ СТЕВАН:
Заклињем се живим Богом, пречистом Богородицом, и свим светцима и угодницима Божијима, даћу земљи мојој и народу моме бити краљ бранитељ, краљ отац, краљ праносудац!
Сава узме еванђеље и задржи га код себе.
Краљ узме заставу и вине је у вис.
Сви: Живио, краљ Стеван! Живио, живио, живио! Музика свира шумни поздрав.
Вукан ступи пред краља, спусти се на кољено, дигне руку у висину, и узвишеним гласом изговори присегу:
ВУКАН:
Заклињемо се живим Богом, пречистом Богородицом и свим светцима и угодницима Божјима, да ћу бити увек веран краљу српсном, мом брату Стевану и његовом породу!
На то устане и пољуби краља у руку, а краљ му даде краљевску заставу.
Онај са великим барјаком клекне и спусти барјак до земље: сви поклече осим Саве, краља и Вукана, и барјактр рекне:
БАРЈАКТАР:
И сав народ српски приступа тој присеги, и даје веру нововенчаном краљу Стевану!
Музика удари у свечани поздрав.
Сви вичу: „Живио краљ србски Стеван! Живио! Живио! Живио!
Бенгалска ватра осија све.

(3АВЕСА)

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Суботић, умро 1886, пре 138 година.