Ђевојка се криво братом клела:
„Жив' ми братац, никад с' удат' нећу:
„Ако бих се почем и удала,
„Жив ми братац, на коња му нећу:
„Ако бих му почем узјахала, 5
„Жив ми братац, сјахати му нећу:
„Ако бих му почем и сјахала,
„А ако ме силом сајахаше,
„Жив ми братац, удворе му нећу;
„Ако ли ме силом уведоше, 10
„Жив ми братац, вјенчати ме неће;
„Ако би ме под силом вјенчали,
„Жив ми братац, с драгим лећи нећу,
„Ако лежем, загрлит' га нећу;
„Ако бих га почем загрлила, 15
„Жив ми братац, пољубит' га нећу;
„Ако бих се и ту преварила,
„Жив ми братац, ја нијесам крива,
„Него мајка, која ме замакла.“
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 208-209.
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 378-379.
