Đevojka se krivo bratom klela:
„Živ' mi bratac, nikad s' udat' neću:
„Ako bih se počem i udala,
„Živ mi bratac, na konja mu neću:
„Ako bih mu počem uzjahala, 5
„Živ mi bratac, sjahati mu neću:
„Ako bih mu počem i sjahala,
„A ako me silom sajahaše,
„Živ mi bratac, udvore mu neću;
„Ako li me silom uvedoše, 10
„Živ mi bratac, vjenčati me neće;
„Ako bi me pod silom vjenčali,
„Živ mi bratac, s dragim leći neću,
„Ako ležem, zagrlit' ga neću;
„Ako bih ga počem zagrlila, 15
„Živ mi bratac, poljubit' ga neću;
„Ako bih se i tu prevarila,
„Živ mi bratac, ja nijesam kriva,
„Nego majka, koja me zamakla.“
Srpske narodne pjesme iz Hercegovine (ženske), za štampu ih priredio Vuk Stef. Karadžić, (Troškom narodnijeh prijatelja), u Beču, u nakladi Ane udove V. S. Karadžića, 1866., str. 208-209.
Srpske narodne pjesme, skupio ih i na svjet izdao Vuk Stefanović Karadžić, knjiga peta, u kojoj su različne ženske pjesme, državno izdanje, Biograd, Štamparija Kraljevine Srbije, 1896, str. 378-379.
