Подранише три јунака млада
Подранише у кршно приморје.
Кад су дошли у кршно приморје
Налазаше један винограде
И ту њима худна сриећа била: 5
Виноград је Љутице Богдана.
Нагонише коње на виноград
Ал говори Краљевићу Марко:
О јуначе Милош Обилићу
И ти брате Рељо Маленицо 10
Негоните коње на виноград.
Виноград је Љутице Богдана.
Ако ли нас опази Љутица
Ћерат ће нас три бијела дана
И три ноћи ваље без престанка. 15
Један пут сам овуд пролазио
И виноград овај налазио
И на њега шарца нагонио.
Опази ме Љутица Богдане
А на својој сурој бедевији. 20
Поћера ме Љутица Богдане
А на својој сурој бедевији.
Брза му је, ујели ју вуци;
Три му хвата у висину скаче,
А четврти у дуљину пружа. 25
Да ми неби шарца од мегдана
Туј би јунак изгубио главу.
Остајала њег' ва бедевија
А мој шарац боље примицао,
Кад видио Љутица Богдане, 30
Да ме јунак достигнути неће,
Замном тури тежку топузину,
Турила ме сапа од топузе,
Турило ме шарину за уши
И намах ме из седла изћера. 35
Једва сам се јунак повратио,
Докле сам се седла добавио.
Истом они у риечи бише,
Али иде Љутица Богдане
Са својиех дванаест делија. 40
Хоће мо ли браћо побјегнути?
Ал јуначки главу изгубити?
Говори му Милош Обилићу:
Ми волимо главе изгубити,
Него женски брате побјегнути! 45
Ал говори Краљевићу Марко:
Ми хајдемо драга братјо моја,
Ми хајдемо јунаке дјелити.
Јел волите на Љутицу сама,
Јел волите на дванајст делија? 50
Ал говори Милош Обилићу:
Драги брате Краљевићу Марко,
Ми волимо на Љутицу сама,
А ти удри на дванајст делија.
Невјерити немојмо мед собом. 55
Када дошло дванајест делија
Док се трипут Марко окренуо,
Све дванајст је коње одсједало
И свима је руке савезао.
Кад с' обазре Краљевићу Марко, 60
Ал ми ћера Љутица Богдане,
Он ми ћера Рељу и Милоша
Везанима на опак рукама
Под Марком ми ноге умриеше,
Препаде се Краљевићу Марко 65
Како с' нигда препануо није.
Све је мисли на једну смислио:
Обзире се куда ће побјећи,
Ал кад њему нешто на ум паде;
Како су си вјеру задавали, 70
Мрке Марко намусио брке,
Салбу капу на очи натиче
И саставља брке и обрве,
Па поприеко гљеди на Љутицу.
Када виђе Љутица Богдане, 75
Да је Марко намусио брке,
Под Љутицом ноге умриеше.
Престраши се Љутица Богдане
Как' се нигда престрашио није.
Замаује један на другога 80
А несмије никор на никаква
Ал говори Љутица Богдане:
О јуначе Краљевићу Марко.
Пусти мојих дванаест делија,
Ја ћу твога Рељу и Милоша 85
То је Марко једва дочекао,
Па он пушта дванаест делија.
Кад јунаци шужње одриешили,
Скида Марко с шарина мјешину,
Па сједоше рујно пити вино. 90
Не пију га чим се вино пије,
Већ букалом од дванаест ока.
Кад се они вина понапили.
Говорио Краљевићу Марко;
С Богом брате Љутица Богдане! 95
Говори му Љутица Богдане:
Поша с Богом Краљевићу Марко,
Како си ме данас престрашио
Никада се повратити нећу.
Говори му Краљевићу Марко: 100
И ја сам се данас престрашио
Да се нигда престрашио ниесам.
Хрватске народне пјесме, сакупљене страном по приморју а страном по граници, сабрао Стјепан Мажуранић, учитељ, свезак I, у Сењу, тиском и накладом Х. Лустера, 1876., стр. 6-10.
