Podraniše tri junaka mlada
Podraniše u kršno primorje.
Kad su došli u kršno primorje
Nalazaše jedan vinograde
I tu njima hudna srieća bila: 5
Vinograd je Ljutice Bogdana.
Nagoniše konje na vinograd
Al govori Kraljeviću Marko:
O junače Miloš Obiliću
I ti brate Reljo Malenico 10
Negonite konje na vinograd.
Vinograd je Ljutice Bogdana.
Ako li nas opazi Ljutica
Ćerat će nas tri bijela dana
I tri noći valje bez prestanka. 15
Jedan put sam ovud prolazio
I vinograd ovaj nalazio
I na njega šarca nagonio.
Opazi me Ljutica Bogdane
A na svojoj suroj bedeviji. 20
Poćera me Ljutica Bogdane
A na svojoj suroj bedeviji.
Brza mu je, ujeli ju vuci;
Tri mu hvata u visinu skače,
A četvrti u duljinu pruža. 25
Da mi nebi šarca od megdana
Tuj bi junak izgubio glavu.
Ostajala njeg' va bedevija
A moj šarac bolje primicao,
Kad vidio Ljutica Bogdane, 30
Da me junak dostignuti neće,
Zamnom turi težku topuzinu,
Turila me sapa od topuze,
Turilo me šarinu za uši
I namah me iz sedla izćera. 35
Jedva sam se junak povratio,
Dokle sam se sedla dobavio.
Istom oni u rieči biše,
Ali ide Ljutica Bogdane
Sa svojieh dvanaest delija. 40
Hoće mo li braćo pobjegnuti?
Al junački glavu izgubiti?
Govori mu Miloš Obiliću:
Mi volimo glave izgubiti,
Nego ženski brate pobjegnuti! 45
Al govori Kraljeviću Marko:
Mi hajdemo draga bratjo moja,
Mi hajdemo junake djeliti.
Jel volite na Ljuticu sama,
Jel volite na dvanajst delija? 50
Al govori Miloš Obiliću:
Dragi brate Kraljeviću Marko,
Mi volimo na Ljuticu sama,
A ti udri na dvanajst delija.
Nevjeriti nemojmo med sobom. 55
Kada došlo dvanajest delija
Dok se triput Marko okrenuo,
Sve dvanajst je konje odsjedalo
I svima je ruke savezao.
Kad s' obazre Kraljeviću Marko, 60
Al mi ćera Ljutica Bogdane,
On mi ćera Relju i Miloša
Vezanima na opak rukama
Pod Markom mi noge umrieše,
Prepade se Kraljeviću Marko 65
Kako s' nigda prepanuo nije.
Sve je misli na jednu smislio:
Obzire se kuda će pobjeći,
Al kad njemu nešto na um pade;
Kako su si vjeru zadavali, 70
Mrke Marko namusio brke,
Salbu kapu na oči natiče
I sastavlja brke i obrve,
Pa poprieko gljedi na Ljuticu.
Kada viđe Ljutica Bogdane, 75
Da je Marko namusio brke,
Pod Ljuticom noge umrieše.
Prestraši se Ljutica Bogdane
Kak' se nigda prestrašio nije.
Zamauje jedan na drugoga 80
A nesmije nikor na nikakva
Al govori Ljutica Bogdane:
O junače Kraljeviću Marko.
Pusti mojih dvanaest delija,
Ja ću tvoga Relju i Miloša 85
To je Marko jedva dočekao,
Pa on pušta dvanaest delija.
Kad junaci šužnje odriešili,
Skida Marko s šarina mješinu,
Pa sjedoše rujno piti vino. 90
Ne piju ga čim se vino pije,
Već bukalom od dvanaest oka.
Kad se oni vina ponapili.
Govorio Kraljeviću Marko;
S Bogom brate Ljutica Bogdane! 95
Govori mu Ljutica Bogdane:
Poša s Bogom Kraljeviću Marko,
Kako si me danas prestrašio
Nikada se povratiti neću.
Govori mu Kraljeviću Marko: 100
I ja sam se danas prestrašio
Da se nigda prestrašio niesam.
Hrvatske narodne pjesme, sakupljene stranom po primorju a stranom po granici, sabrao Stjepan Mažuranić, učitelj, svezak I, u Senju, tiskom i nakladom H. Lustera, 1876., str. 6-10.
