Сабор чини Буковац Ал-ага
С агиницом Хасан-агиницом,
Сабор чини у зеленој башчи,
Проговори Хасан-агиница:
„Бог т' убио, Буковац Ал-ага!
„Што ће теби издерато злато,
„Кадти море бити недерато?
„Што ћетебе кошена ливада,
„Кадти може бити не кошена?
„Што ће тебе тргана лозица,
„Кадти море бити нетргана?
„Што ће тебе љубљена ђевојка,
„Кад ти море бити не љубљена?
„Ено тебе моје ћери Фате,
„Која ноје у кавезу расла,
„Не виђела сунца ни мјесеца,
„А камо ли момка нежењена,
„Нити знаде, што је мушка глава.“
Вели њојзи Буковац Ал-ага:
„Чу ли мене Хасан-агинице!
„Сјутра су се два добра састала,
„Спасовданак и аџилер бајрам,
„Свеће каде у албашчу доћи
„На тефериџ међу кадунама
„Доћ' ће бего и Бегина мајка,
„Ти доведи из кавеза Фату,
„Да видимо, која је љубљена,
„Која ли је од њи нељубљена.“
Једва чека Хасан-агиница,
Кад ће њојзи сабах зора доћи,
Једва чека, и дочекала је.
Кад освану и ограну сунце,
Опрема се Хасан-агиница
И њезина из кавеза Фата,
Па ето иху зелену башчу;
Све су ми се каде искупиле,
Нема бега, ни Бегине мајке.
Јоште вели Хасан-агиница:
„Што 'во нема Бегане ђевојке?
„Нема бега, ни Бегине мајке!
„Али му се јутрос забавила,
„Рађајући чедо премалено?“
Кад су биле оне погледале,
Ево бега и Бегине мајке;
Трепти, лети Бегана ђевојка,
Од брзине земље не дофата.
А каква је Бегана ђевојка!
И како се изођела млада!
Дукати је земљи притезаху,
А бисер јој главом окреташе,
Ћемер јој се низ бедрицу плаза.
Ето ти је колу међу каде,
А завика Хасан-агиница:
„Кучко једна, Бегана ђевојко!
„Што ти бисер тако главом креће?
„Адукати к земљи попритeжу?
„Што ти ћемер низбедрицу плаза,
„Ка' да немаш чедо под појасом?“
Вели њојзи Бегана ђевојка:
„Нека тебе Хасан-агинице!
„То на Фати ћери дочекала
„Прије данас половине дана!“
Кад је било дана половина,
Узмучи се Фатима ђевојка,
Којано јеу кавезу расла,
Узмучи се по колу ђевојка
Рађајући чедо пренејако.
Онда вели Хасан-агиница:
„Заклоните моједругарице!
„Да не види Беганина мајка.“
Ал'то виђе Беганина мајка,
Ито виђе буковац Ал-ага,
Узе Бегу за бијелу руку,
Одведеје себе за љубовцу,
А Фатима дома кукајући.
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 26-28.
