Sabor čini Bukovac Al-aga
S aginicom Hasan-aginicom,
Sabor čini u zelenoj bašči,
Progovori Hasan-aginica:
„Bog t' ubio, Bukovac Al-aga!
„Što će tebi izderato zlato,
„Kadti more biti nederato?
„Što ćetebe košena livada,
„Kadti može biti ne košena?
„Što će tebe trgana lozica,
„Kadti more biti netrgana?
„Što će tebe ljubljena đevojka,
„Kad ti more biti ne ljubljena?
„Eno tebe moje ćeri Fate,
„Koja noje u kavezu rasla,
„Ne viđela sunca ni mjeseca,
„A kamo li momka neženjena,
„Niti znade, što je muška glava.“
Veli njojzi Bukovac Al-aga:
„Ču li mene Hasan-aginice!
„Sjutra su se dva dobra sastala,
„Spasovdanak i adžiler bajram,
„Sveće kade u albašču doći
„Na teferidž među kadunama
„Doć' će bego i Begina majka,
„Ti dovedi iz kaveza Fatu,
„Da vidimo, koja je ljubljena,
„Koja li je od nji neljubljena.“
Jedva čeka Hasan-aginica,
Kad će njojzi sabah zora doći,
Jedva čeka, i dočekala je.
Kad osvanu i ogranu sunce,
Oprema se Hasan-aginica
I njezina iz kaveza Fata,
Pa eto ihu zelenu bašču;
Sve su mi se kade iskupile,
Nema bega, ni Begine majke.
Jošte veli Hasan-aginica:
„Što 'vo nema Begane đevojke?
„Nema bega, ni Begine majke!
„Ali mu se jutros zabavila,
„Rađajući čedo premaleno?“
Kad su bile one pogledale,
Evo bega i Begine majke;
Trepti, leti Begana đevojka,
Od brzine zemlje ne dofata.
A kakva je Begana đevojka!
I kako se izođela mlada!
Dukati je zemlji pritezahu,
A biser joj glavom okretaše,
Ćemer joj se niz bedricu plaza.
Eto ti je kolu među kade,
A zavika Hasan-aginica:
„Kučko jedna, Begana đevojko!
„Što ti biser tako glavom kreće?
„Adukati k zemlji popritežu?
„Što ti ćemer nizbedricu plaza,
„Ka' da nemaš čedo pod pojasom?“
Veli njojzi Begana đevojka:
„Neka tebe Hasan-aginice!
„To na Fati ćeri dočekala
„Prije danas polovine dana!“
Kad je bilo dana polovina,
Uzmuči se Fatima đevojka,
Kojano jeu kavezu rasla,
Uzmuči se po kolu đevojka
Rađajući čedo prenejako.
Onda veli Hasan-aginica:
„Zaklonite mojedrugarice!
„Da ne vidi Beganina majka.“
Al'to viđe Beganina majka,
Ito viđe bukovac Al-aga,
Uze Begu za bijelu ruku,
Odvedeje sebe za ljubovcu,
A Fatima doma kukajući.
Srpske narodne pjesme iz Hercegovine (ženske), za štampu ih priredio Vuk Stef. Karadžić, (Troškom narodnijeh prijatelja), u Beču, u nakladi Ane udove V. S. Karadžića, 1866., str. 26-28.
