Коњ и врабац

Коњ и врабац Писац: Јован Јовановић Змај

Врабац

Ој, дорате, дико међ' коњима,
ти благујеш пред пуним јаслима:
на тој хрпи не би ни познао
два-три зрна кад би мени дао.

Коњ

Гле ти мога самозвана госта!
Лаже да му два-три зрна доста,
чини ми се да је гладан јако, -
једи, врапче, колико ти драго!

И они су јели, јели натенане,
за обоје беше довољано хране.
Коњ је био добар, срећан врабац мали,
у топлој су штали тако зимовали.

Затим дође лето, пуно клетих мува;
муве ти на коња, коњ од мува дува, -
ал' сад му је врабац десна рука био,
јер је по сто мува зачас уловио.