Konj i vrabac

Konj i vrabac Pisac: Jovan Jovanović Zmaj

Vrabac

Oj, dorate, diko međ' konjima,
ti blaguješ pred punim jaslima:
na toj hrpi ne bi ni poznao
dva-tri zrna kad bi meni dao.

Konj

Gle ti moga samozvana gosta!
Laže da mu dva-tri zrna dosta,
čini mi se da je gladan jako, -
jedi, vrapče, koliko ti drago!

I oni su jeli, jeli natenane,
za oboje beše dovoljano hrane.
Konj je bio dobar, srećan vrabac mali,
u toploj su štali tako zimovali.

Zatim dođe leto, puno kletih muva;
muve ti na konja, konj od muva duva, -
al' sad mu je vrabac desna ruka bio,
jer je po sto muva začas ulovio.