Коња пење Мраор-бег дјевојхса,
Коња пење на росној ливади,
Златном жицом за сребрено коље.
Углед’о је Али-паша с града:
„Не пењ’ коња Мраор-бег дјевојко, 5
Дигни дибу, да се не ороси,
Руое косе да се не замрсе,
А дукати да с’ не потргају,
Ситан бисер да се не просипа!“
„А бога ти, Али-пашо с града, 10
Ти пе пази моје терли дибе,
Ти не пази ситнога бисера,
Ни мојијех жутијех дуката;
Већ ти пази твоју милу секу,
Своју секу бакамљену Ајку, 15
Што ’но јој је сукња до кољена,
Русе косе добре до рамена,
А дуката ни ђавољег нема,
А бисера ни абера нема.
