Корјенић

Извор: Викизворник


Корјенић

0001 Од како је Турчин настануо
0002 није бољи јунак постануо
0003 него што је био настануо
0004 у питомој Жупи Корјенићкој
0005 младо момче Осман одабаша,
0006 нејма њему до двадесет годинах,
0007 двадесет и пет посјек’о је главах
0008 а толико има челенаках.
0009 Ал’ се бјеше Осман оженио
0010 од Никшићах од Мустафагићах,
0011 па га кори бијела кадуна.
0012 "Ти, Османе, мили господаре!
0013 Веле Турци ђе си јунак добри,
0014 ама ти је бољина залуду,
0015 некће отист од Никшића града
0016 до твојега таста и пунице
0017 да те виде никшићке газије
0018 од Никшића крвавога града."
0019 Таде њега изједе срамота,
0020 покупио седам-осам другах,
0021 све по мачу и по џевердану,
0022 све на њима ћурци и кауци
0023 и злаћене токе о’ три оке,
0024 а велики коњи седленици,
0025 би рекао и би се заклео,
0026 то све аге јесу и бегови.
0027 Окренуше граду Оногошту,
0028 а кад крају у Рудине били,
0029 ту их био данак оставио,
0030 а тавна их ноћца прифатила,
0031 па ту они коње одјахаше
0032 и жестоки огањ наложише.
0033 Но друга се чета намјерила,
0034 намјерила близо у Рудине,
0035 а од Кчева са сред Горе Црне,
0036 пред том четом Симо харамбаша,
0037 за њим тридесет и четири друга,
0038 у Рудине огањ угледаше,
0039 окол’ огња Турцим’ чатисаше.
0040 Таде рече Осман-буљубаша:
0041 "Од како сам јунак настануо,
0042 своме сам се срцу зарекао,
0043 е погинут без замјене нећу,
0044 а ноћаске хоћу погинути."
0045 У ријечи кад ју говораше,
0046 црногорске пушке запуцаше,
0047 а пламени ножи сијевнуше,
0048 те им осам главах посјекоше,
0049 узеше им коње и оружје
0050 и велике ћурке и кауке,
0051 и на дом се здраво поврнуше,
0052 сви дођоше ломној Гори Црној,
0053 сви дођоше здраво и весело,
0054 на дружину дијелише благо.
0055 Ово било када се чинило
0056 и каконо и дан данас бива.



Извор[уреди]

Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.]